Dokazi i dokazivanje, Logika

Direktni deduktivni dokaz

Comments Off on Direktni deduktivni dokaz 12 March 2015

Kada nešto deduktivno dokazujemo, imamo dve mogućnosti: direktni deduktivni dokaz i indirektni deduktivni dokaz. Odnosno: 1) tezu možemo dokazivati direktno pokazujući da ona logički sledi iz aksioma sistema ili 2) možemo pokazati da antiteza (negacija teze) u sebi sadrži protivrečnost i da zbog toga nije tačna, što tezu čini tačnom, pa je ona dokazana indirektno. […]

Continue Reading

Dokazi i dokazivanje, Logika

Indirektni deduktivni dokaz

Comments Off on Indirektni deduktivni dokaz 12 March 2015

U indirektnom deduktivnom dokazu tezu, odnosno, teoremu, dokazujemo tako što dokazujemo da negacija teze nije istinita. Ovaj isti postupak primenjivali smo kada smo metodom svođenja na protivrečnost dokazivali da je neka formula tautologija. Sada taj postupak možemo primeniti na bilo koju tezu. Da je negacija teze netačna dokazujemo tako što pokažemo da iz nje logički […]

Continue Reading

Dokazi i dokazivanje, Logika

Matematička indukcija

Comments Off on Matematička indukcija 12 March 2015

Matematička indukcija je oblik deduktivnog zaključivanja (ime “indukcija” je dobila zato što samo liči na indukciju) koji se sastoji od dva koraka: najpre neku teoremu dokažemo za n=1, gde je n promenljiva koja može da uzme vrednost svih prirodnih brojeva (od 1 do ∞), i onda dokažemo da ako teorema važi za neku vrednost n, […]

Continue Reading

Dokazi i dokazivanje, Logika

Induktivni dokaz

Comments Off on Induktivni dokaz 12 March 2015

Već smo u početnoj lekciji ovog odeljka rekli da, osim deduktivnog dokaza, postoji i induktivno dokazivanje i induktivni dokaz. Rekli smo i da je samo prvi, deduktivni dokaz, dokaz u striktno logičkom smislu, odnosno, samo u deduktivnom dokazu važi da ako su argumenti istiniti, teza ili teorema mora biti istinita, što znači da je striktno […]

Continue Reading

Osnovni oblici mišljenja, Savremena f. - hrestomatija

Ludvig Vitgenštajn: Predavanje o etici

Comments Off on Ludvig Vitgenštajn: Predavanje o etici 08 February 2015

Moj predmet je, kao što znate, etika, a polazište će mi biti objašnjenje ovog filozofskog pojma koju je dao profesor Mur u svojoj knjizi Principi etike. On kaže: “Etika je opšte istraživanje pitanja Šta je dobro?”. Za ovu priliku ću termin “etika” koristiti u nešto širem značenju, u tom smislu da će on obuhvatati čak […]

Continue Reading

Definicije, klasifikacije, iskazi, Logika

Pojam iskaza

Comments Off on Pojam iskaza 28 September 2014

Iskaz se u logici definiše kao rečenica koja može biti istinita ili lažna, odnosno, kao rečenica za koju ima smisla pitati da li je istinita ili lažna. Iskazi se po ovoj osobini razlikuju od mnogih drugih vrsta rečenica. Pitanja, molbe i naredbe, na primer, nisu iskazi jer se u odnosu na neko pitanje ili molbu […]

Continue Reading

Definicije, klasifikacije, iskazi, Logika

Vrste iskaza

Comments Off on Vrste iskaza 28 September 2014

Tautologije, kontradikcije i iskazi o stvarnosti Kao što smo već rekli, iskaze koji su logički istiniti zovemo “tautologije”, a iskaze koji su logički neistiniti “kontradikcije”. Tautologija je iskaz koji je uvek tačan, na primer: “Telo se kreće ili se ne kreće.” Kontradikcija je iskaz koji istovremeno tvrdi i neki stav i njegovu negaciju, na primer […]

Continue Reading

Definicije, klasifikacije, iskazi, Logika

Odnosi iskaza u tradicionalnom LOGIČKOM KVADRATU

2 Comments 28 September 2014

Najpre ćemo ponoviti kako se iskazi koji imaju predikatsku formu (S ni/je P) dele po kvantitetu i kvalitetu. Po kvantitetu iskazi se dele na univerzalne, partikularne i singularne. Univerzalni iskazi govore nešto o svim članovima neke klase, partikularni tvrde da barem jedan član klase ima neku osobinu (a možda i svi), a singularni govore o […]

Continue Reading

Definicije, klasifikacije, iskazi, Logika

Odnosi iskaza u logičkom kvadratu po savremenom tumačenju

1 Comment 28 September 2014

Za razliku od tradicionalnog tumačenja odnosa iskaza u logičkom kvadratu, u savremenom tumačenju univerzalni iskazi „Svi S su P“ i „Nijedan S nije P“ tumače se kao hipotetički iskazi, dok su partikularni iskazi zadržali egzistencijalno značenje. To znači da se „Svi S su P“ sada  tumači kao „Za svako x važi da ako je x […]

Continue Reading

Logika, Zaključivanje

Zaključivanje

Comments Off on Zaključivanje 28 September 2014

Zaključivanje je možda najbolje definisao Imanuel Kant (Immanuel Kant, 1724-1804): zaključivanje je proces izvođenja jednog stava iz jednog ili više drugih stavova. Onda kada možemo opravdati uverenje da je zaključak već bio sadržan u premisama, odnosno, da zaključak mora biti istinit ako su premise istinite, onda je zaključivanje deduktivno. Ali, mi ne možemo da zaključujemo […]

Continue Reading

Logika, Zaključivanje

Vrste zaključivanja

8 Comments 28 September 2014

Već smo rekli da su u Aristotelovskoj logici svi stavovi imali predikatsku formu S je P, odnosno S nije P, a delili su se na univerzalne, partikularne i pojedinačne (singularne) stavove. Aristotel je i vrste zaključivanja definisao polazeći od ovog modela. Tako je deduktivno zaključivanje bilo ono koje polazi od univerzalnih stavova i iz njih […]

Continue Reading

Logika, Zaključivanje

Neposredno zaključivanje

Comments Off on Neposredno zaključivanje 28 September 2014

U prošloj lekciji definisali smo neposredno zaključivanje kao zaključivanje iz jedne premise pri kome se svi pojmovi koji se nalaze u premisama pojavljuju i u zaključku. Razlikujemo tri oblika takvog zaključivanja: konverziju, obverziju i kontrapoziciju. Oblici neposrednog zaključivanja Konverzija Konverzija je oblik zaključivanja u kome iz jednog AEIO stava zaključujemo na novi stav u kome […]

Continue Reading

Logika, Zaključivanje

Raspodeljenost termina u AEIO iskazima

1 Comment 28 September 2014

Jedna veoma važna osobina pojmova (termina) u iskazu je njihova raspodeljenost koja se ogleda u tome da iskaz tvrdi nešto o celoj klasi predmeta koji potpadaju pod jedan pojam. Pojam je, dakle, u nekom iskazu raspodeljen ako taj iskaz tvrdi nešto o celoj klasi predmeta koji potpadaju pod taj pojam. Recimo, ako kažemo “Sve zebre […]

Continue Reading

Logika, Zaključivanje

Posredno zaključivanje

1 Comment 28 September 2014

Rekli smo već da prema broju premisa i načinu zaključivanja, sva zaključivanja možemo podeliti na neposredna i posredna. Neposredno zaključivanje smo obradili u prethodnoj lekciji. Posredno zaključivanje je zaključivanje koje polazi od dve ili više premisa i kod koga se neki pojmovi koji se pojavljuju u premisama ne pojavljuju u zaključku. Ovi pojmovi nazivaju se […]

Continue Reading

© 2019 Kratka istorija filozofije. Powered by WordPress.

Daily Edition Theme by WooThemes - Premium WordPress Themes