Tag archive for "logika"

Logika, Uvod u logiku

Valjano zaključivanje

Comments Off on Valjano zaključivanje 01 September 2015

U uvodnom objašnjenju pojma logike, rekli smo da je logika formalna po svom karakteru, odnosno, da se odnosi samo na najopštija pravila kojih se držimo kada pravilno mislimo. Sada ćemo sa još jedne strane objasniti taj formalni karakter logike. Naime, možemo reći da su logička pravila u jednom smislu nezavisna od iskustvene ili empirijske istine […]

Continue Reading

Logika, Uvod u logiku

Stvarnost, mišljenje i jezik

Comments Off on Stvarnost, mišljenje i jezik 01 September 2015

O stvarnosti, mišljenju i jeziku možemo razmišljati i odvojeno. Stvarnost je ono što postoji nezavisno od nas i našeg mišljenja, mišljenje je proces u našem mozgu kojim saznajemo sebe i stvarnost i uređujemo vlastiti život, a jezik, odnosno, reči, sastoje se od zvukova koje smo u stanju da proizvedemo i koje nam služe za komunikaciju. […]

Continue Reading

Logika, Uvod u logiku

Teorija saznanja

Comments Off on Teorija saznanja 01 September 2015

Kada razmišljamo o saznanju obično prvo pomislimo na saznanje iz iskustva. Ako treba da saznamo nešto o nekom gradu, igri ili načinu kako nešto funkcioniše očekivaćemo da budemo u prilici da taj grad, način ili igru posmatramo, a još bolje je ako provedemo neko vreme u gradu ili u igri koju želimo da upoznamo učestvujemo. […]

Continue Reading

Definicije, klasifikacije, iskazi, Logika

Definicije

2 Comments 01 September 2015

Uloga definicija u nauci je da posluže da se precizira uže značenje termina (uži sadržaj pojma), skrati ukazivanje na složene pojmove i pruži kratak vodič kroz najvažnije aspekte neke pojave. Definicije na taj način organizuju naše znanje i omogućavaju nam da složene opise pojava svedemo na značenje jednog termina. U svakoj oblasti nauke i saznanja […]

Continue Reading

Definicije, klasifikacije, iskazi, Logika

Odnosi iskaza u logičkom kvadratu po savremenom tumačenju

1 Comment 28 September 2014

Za razliku od tradicionalnog tumačenja odnosa iskaza u logičkom kvadratu, u savremenom tumačenju univerzalni iskazi „Svi S su P“ i „Nijedan S nije P“ tumače se kao hipotetički iskazi, dok su partikularni iskazi zadržali egzistencijalno značenje. To znači da se „Svi S su P“ sada  tumači kao „Za svako x važi da ako je x […]

Continue Reading

Iskazni račun, Logika

Svođenje na normalnu iskaznu formu

Comments Off on Svođenje na normalnu iskaznu formu 27 September 2014

Svođenje na normalnu iskaznu formu je metoda pojednostavljivanja složenih iskaza i metoda koja može poslužiti kao način da se utvrdi da li je neka formula tautologija. Normalna iskazna forma je forma koja sadrži iskazne promenljive (npr, p, q, r,…) ili njihove negacije (¬p, ¬q, …) povezane u konjukcije ili u disjunkcije. Na primer stav: (p […]

Continue Reading

Razno

Предлог иновираног програма за предмет филозофија у трећем разреду гимназије (и средњих стручних школа)

Comments Off on Предлог иновираног програма за предмет филозофија у трећем разреду гимназије (и средњих стручних школа) 22 October 2013

 Предлог иновираног програма за предмет филозофија у трећем разреду гимназије (и средњих стручних школа) (са препорученим оквирним фондом за 72 часа – 2 часа наставе недељно) * Теме обележене звездицом су опционе и могу се обрађивати у редовној или додатној настави сходно могућностима и интересовањима ученика. Бројеви у загради имају искључиво оријентациону функцију, и представљају […]

Continue Reading

Uvod u filozofiju

Filozofske discipline

Comments Off on Filozofske discipline 13 May 2013

Mnogi filozofski tekstovi grupišu se oko istih tema i pitanja. Tako nastaju filozofske discipline. One nam sada daju horizontalnu podelu filozofije, pored hronološke ili vertikalne o kojoj smo govorili. Evo osnovnih filozofskih disciplina: 1. Ontologija – nauka o biću, o onome što postoji. U staro vreme ontologija se zvala i metafizika- razmišljanje o onome što […]

Continue Reading

Antička filozofija

Aristotel – Logika

Comments Off on Aristotel – Logika 04 May 2013

Aristotel (384-322. g.p.n.e.) se rodio u Stagiri, gradiću nadomak Soluna, ali je slavu stekao u Atini. Za razliku od Platona, njegova glavna dela nisu dijalozi, već rasprave u kojima je navodio mišljenja prethodnih filozofa, kritikovao ih, postavljao filozofska pitanja i odgovorao na njih, nudeći svoja rešenja. Dok je Platon bio živ, Aristotel je bio član […]

Continue Reading

© 2018 Kratka istorija filozofije. Powered by WordPress.

Daily Edition Theme by WooThemes - Premium WordPress Themes