U uvodnom objašnjenju pojma logike, rekli smo da je logika formalna po svom karakteru, odnosno, da se odnosi samo na najopštija pravila kojih se držimo kada pravilno mislimo. Sada ćemo sa još jedne strane objasniti taj formalni karakter logike. Naime, možemo reći da su logička pravila u jednom smislu nezavisna od iskustvene ili empirijske istine […]

Kada razmišljamo o saznanju obično prvo pomislimo na saznanje iz iskustva. Ako treba da saznamo nešto o nekom gradu, igri ili načinu kako nešto funkcioniše očekivaćemo da budemo u prilici da taj grad, način ili igru posmatramo, a još bolje je ako provedemo neko vreme u gradu ili u igri koju želimo da upoznamo učestvujemo. […]

Za razliku od tradicionalnog tumačenja odnosa iskaza u logičkom kvadratu, u savremenom tumačenju univerzalni iskazi „Svi S su P“ i „Nijedan S nije P“ tumače se kao hipotetički iskazi, dok su partikularni iskazi zadržali egzistencijalno značenje. To znači da se „Svi S su P“ sada  tumači kao „Za svako x važi da ako je x […]

 Предлог иновираног програма за предмет филозофија у трећем разреду гимназије (и средњих стручних школа) (са препорученим оквирним фондом за 72 часа – 2 часа наставе недељно) * Теме обележене звездицом су опционе и могу се обрађивати у редовној или додатној настави сходно могућностима и интересовањима ученика. Бројеви у загради имају искључиво оријентациону функцију, и представљају […]

Aristotel (384-322. g.p.n.e.) se rodio u Stagiri, gradiću nadomak Soluna, ali je slavu stekao u Atini. Za razliku od Platona, njegova glavna dela nisu dijalozi, već rasprave u kojima je navodio mišljenja prethodnih filozofa, kritikovao ih, postavljao filozofska pitanja i odgovorao na njih, nudeći svoja rešenja. Dok je Platon bio živ, Aristotel je bio član […]