Logika, Zaključivanje

Raspodeljenost termina u AEIO iskazima

1 Comment 28 September 2014

Jedna veoma važna osobina pojmova (termina) u iskazu je njihova raspodeljenost koja se ogleda u tome da iskaz tvrdi nešto o celoj klasi predmeta koji potpadaju pod jedan pojam. Pojam je, dakle, u nekom iskazu raspodeljen ako taj iskaz tvrdi nešto o celoj klasi predmeta koji potpadaju pod taj pojam.

Recimo, ako kažemo “Sve zebre imaju šare” rekli smo nešto o svim zebrama, a ako kažemo “Neki leopardi žive na planinama, u snegu” rekli smo nešto samo o nekim leopardima, tačnije barem jednom leopardu.

Kao što pokazuju i ovi primeri – u prvom primeru se radi o A iskazu, a u drugom o I iskazu –    termini u AEIO iskazima su raspoedeljeni različito.

U A iskazu, raspodeljen je samo subjekt. U gornjem primeru, saznali smo nešto o svim zebrama, ali ne i o svim životinjama koje imaju šare.

To možemo označiti ovako:

Svi S* su P –

gde smo raspodeljeni pojam (termin) označili zvezdicom pored samog termina, a neraspodeljeni znakom minus.

U E iskazu, raspodeljeni su i subjekt i predikat. Ako kažemo da nijedan delfin nije riba, rekli smo nešto i o celoj klasi delfina (da među njima nema riba) i o celoj klasi riba (da među njima nema delfina). Znači:

Nijedan S* nije P*

U I iskazu, nije raspodeljen ni subjekt ni predikat. Iskaz “Neki vernici su šnajderi”, ne govori nam ništa ni o svim šnajderima, ni o svim vernicima.

Neki S – su P-

I u O iskazu, raspodeljen je samo predikat. Ako kažem da neki profesori nisu doktori, nisam saznao ništa o svim profesorima, ali znam da među svim doktorima nema nekih profesora. Dakle,

Neki S- nisu P*

U svakom od AEIO iskaza raspodeljenost pojmova koji stoje na mestu subjekta i predikata je različita.

Da li neki pojam u iskazu bio raspodeljen važno je zbog pravila koja određuju da li je neki zaključak silogizma valjan. Jedno od pravila kaže da termin koji nije bio raspodeljen u premisama, ne može biti raspodeljen u zaključku, a drugo da srednji termin, pomoću koga pravimo vezu između malog i velikog termina, mora biti raspodeljen barem u jednoj premisi.

Ako znamo da prepoznamo kada je pojam raspodeljen, moći ćemo brže i preciznije da odredimo da li je neki zaključak silogizma valjan.

Na primer, silogizam:

Svi delfini žive u vodi.

Sve ribe žive u vodi. → Svi delfini su ribe.

nije valjan, jer srednji termin “živeti u vodi” nije raspodeljen ni u jednoj od premisa, a morao bi biti.

Svi delfini* žive u vodi-.

Sve ribe* žive u vodi-. → Svi delfini* su ribe.

 

 

 

Ključne reči: raspodeljenost pojmova u iskazu, pravila silogizma

Rezime: Pojam je u nekom iskazu raspodeljen akotaj iskaz govori nešto o celom obimu tog pojma. U AEIO iskazima pojmovi su raspodeljeni različito. U A iskazu raspodeljen je samo pojam na mestu subjekta, u E iskazu oba pojma, u I iskazu nijedan od pojmova, a u O iskazu pojam na mestu predikata. Raspodeljenost je ključni pojam za formulisanje pravila silogizma.

Vežbanje:

Obeležite znakom * raspodeljene termine i znakom – neraspodeljene termine u sledećim iskazima:

Svi konji su kopitari.
Neki logičari su bradati.
Neki Vojvođani su paori.
Nijedna lala nije voće.
Neki kuvari nisu Italijani.
Neki Rusi nisu ljubitelji književnosti.
Svi pecaroši su strpljivi.
Antrfile

Sofizmi

rogovirSofizam je zaključak koji je neistinit, ali može da nas zavara i prikaže se kao istinit, jer sledi iz premisa koje smo olako prihvatili. Sofizmi su bili popularni još u antici, a mnoge su izmislili filozofi sofisti. Čuven je sofizam „Rogati“. On glasi:

Slažeš li se da imaš sve što nisi izgubio?

Slažem se.

Da li si izgubio rogove?

Nisam.

Dakle, imaš rogove.

Greška sofistovog sagovornika je u tome što nije trebalo da se složi sa prvom premisom, jer on ima samo ono što je IMAO i nije izgubio, a ne sve što nije izgubio. Ukoliko se ne vrati na tu svoju grešku i ispravi je, sagovornik može da se nađe u čudu da bi po svoj prilici trebalo da ima rogove.

SHARES
Share on FacebookShareTweet on TwitterTweet

Trackbacks/Pingbacks

  1. Svet logike - March 6, 2014

    […] 0 Comments 23 November 2013 […]

© 2017 Kratka istorija filozofije. Powered by WordPress.

Daily Edition Theme by WooThemes - Premium WordPress Themes

%d bloggers like this: