Filozofija kao istraživanje ljudske prirode Oni [filozofi] posmatraju ljudsku prirodu kao predmet filozofskog razmišljanja i ispituju je pažljivo kako bi našli one principe koji upravljaju našim razumom, pobuđuju naša osećanja i navode nas da hvalimo ili da kudimo neki određeni predmet, delovanje i ponašanje. Dejvid Hjum, Istraživanje o ljudskom razumu, str. 58. Sagledavanje stvarnosti kao […]

Prelazak sa načina razmišljanja o prirodi koji su gajili “fizičari” na novi način Posle ovakvih shvatanja, filozofi su, kao što smo rekli, bili primorani samom stvarnošću da potraže neki drugi uzročni princip, pošto su se pranačela koja su pre bila otkrivena pokazala nedovoljnim za stvaranje prirode bića. Postojanje i postanak dobrog i lepog u stvarima […]

Ideja Dobra (SOKRAT) – Kažemo i određujemo da ima mnogo lepih, mnogo dobrih i drugih stvari, i u govoru između njih pravimo razliku. – Tako je. – S druge strane, opet, govorimo i o lepom kao takvom, i o dobrom kao takvom i o drugim stvarima koje smo ranije shvatili kao mnoštvo, dok sad, međutim, […]

Napisao je puno dijaloga. Neki nose imena po učesnicima i slavnim sofistima kao “Fedon”, “Protagora”, “Gorgija”, “Parmenid”, “Teetet” a drugi po temi ili prilici u kojoj su održani, kao “Država”, “Zakoni”, “Sofist”, “Gozba”. Svaki dijalog posvećen je jednom pitanju koje Sokrat (osim u dijalogu “Zakoni”) raspravlja zastupajući Platonove stavove, koji opet sigurno nisu daleko ni […]

Povodom Platonove teorije Ideja Aristotel se jednom ovako izrazio: “Drag mi je Platon, ali mi je istina draža“. Aristotel se nije slagao sa Platonom da postoji nevidljivi svet Ideja paralelan sa vidljivim svetom, ali je smatrao da svaka stvar poseduje pojmljivu suštinu, koja joj je zajednička sa drugim stvarima njene vrste. Ove pojmljive suštine postoje […]