Pitanja za prvu ocenu iz predmeta Filozofija (III) – Logika i metodologija 1. Navedi definiciju logike i obrazloži tu definiciju. U čemu se ogleda formalni karakter logike? Zašto kažemo “formalna logika”? 2. Obrazloži šta je valjano zaključivanje. Kakav je odnos formalne valjanosti zaključivanja i faktičke istinititosti premisa ili zaključka uzetih samih za sebe? Šta je […]

U uvodnom objašnjenju pojma logike, rekli smo da je logika formalna po svom karakteru, odnosno, da se odnosi samo na najopštija pravila kojih se držimo kada pravilno mislimo. Sada ćemo sa još jedne strane objasniti taj formalni karakter logike. Naime, možemo reći da su logička pravila u jednom smislu nezavisna od iskustvene ili empirijske istine […]

Kada razmišljamo o saznanju obično prvo pomislimo na saznanje iz iskustva. Ako treba da saznamo nešto o nekom gradu, igri ili načinu kako nešto funkcioniše očekivaćemo da budemo u prilici da taj grad, način ili igru posmatramo, a još bolje je ako provedemo neko vreme u gradu ili u igri koju želimo da upoznamo učestvujemo. […]

Pošto se sadržaj svakog pojma sastoji od izabranih karakteristika predmeta, svi pojmovi su u neizbežnom odnosu sa drugim pojmovima. Neki od ovih odnosa su češći i značajniji, pa ćemo se ovde pozabaviti njima. Navešćemo 8 osnovnih odnosa među pojmovima: 1) Ekvipolentni pojmovi – Ekvipolentni pojmovi su pojmovi koji imaju isti obim, ali različit sadržaj. Na […]

Klasifikacija je razvrstavanje nekog skupa predmeta u manje podskupove, ili nekog roda (višeg pojma) na vrste (niže pojmove). Uvek klasifikujemo neki skup predmeta koji, sa jedne strane, imaju nešto zajedničko, dok, s druge strane, klasifikacijom želimo da naglasimo ključne razlike koje postoje u okviru tog šireg skupa. Ove ključne razlike smo iskoristili kao kriterijum klasifikacije. […]

Metodologija je filozofska disciplina koja se bavi metodama koje koriste razne nauke, strukturom raznih nauka i saznajnim statusom koji bi trebalo da imaju naučne teorije. Ona treba da opiše proces saznanja kako se on odvija u vremenu, ali i logičku vezu između različitih faktora koji igraju ulogu u procesu saznanja. Možemo reći da metodologija opisuje […]

Kada se proučavaju prirodne nauke može se uočiti da one imaju dva dela: 1) Činjenice ili eksperimentalni podaci 2) Objašnjenja tih činjenica, odnosno, teorije kojima se činjenice objašnjavaju. Ova dva dela nauke ponekad su i vremenski razdvojeni. Na primer, Fraunhofer (Joseph Fraunhofer – 1787-1826) je još 1814. godine otkrio da u spektru sunčeve svetlosti postoje […]