Osnovni oblici mišljenja, Savremena f. - hrestomatija
Ludvig Vitgenštajn: Predavanje o etici
Moj predmet je, kao što znate, etika, a polazište će mi biti objašnjenje ovog filozofskog pojma koju je dao profesor Mur u svojoj knjizi Principi etike. On kaže: “Etika je opšte istraživanje pitanja Šta je dobro?”. Za ovu priliku ću termin “etika” koristiti u nešto širem značenju, u tom smislu da će on obuhvatati čak […]
Continue Reading
Definicije, klasifikacije, iskazi, Logika
Pojam iskaza
Iskaz se u logici definiše kao rečenica koja može biti istinita ili lažna, odnosno, kao rečenica za koju ima smisla pitati da li je istinita ili lažna. Iskazi se po ovoj osobini razlikuju od mnogih drugih vrsta rečenica. Pitanja, molbe i naredbe, na primer, nisu iskazi jer se u odnosu na neko pitanje ili molbu […]
Continue Reading
Definicije, klasifikacije, iskazi, Logika
Vrste iskaza
Tautologije, kontradikcije i iskazi o stvarnosti Kao što smo već rekli, iskaze koji su logički istiniti zovemo “tautologije”, a iskaze koji su logički neistiniti “kontradikcije”. Tautologija je iskaz koji je uvek tačan, na primer: “Telo se kreće ili se ne kreće.” Kontradikcija je iskaz koji istovremeno tvrdi i neki stav i njegovu negaciju, na primer […]
Continue Reading
Definicije, klasifikacije, iskazi, Logika
Odnosi iskaza u tradicionalnom LOGIČKOM KVADRATU
Najpre ćemo ponoviti kako se iskazi koji imaju predikatsku formu (S ni/je P) dele po kvantitetu i kvalitetu. Po kvantitetu iskazi se dele na univerzalne, partikularne i singularne. Univerzalni iskazi govore nešto o svim članovima neke klase, partikularni tvrde da barem jedan član klase ima neku osobinu (a možda i svi), a singularni govore o […]
Continue Reading
Definicije, klasifikacije, iskazi, Logika
Odnosi iskaza u logičkom kvadratu po savremenom tumačenju
Za razliku od tradicionalnog tumačenja odnosa iskaza u logičkom kvadratu, u savremenom tumačenju univerzalni iskazi „Svi S su P“ i „Nijedan S nije P“ tumače se kao hipotetički iskazi, dok su partikularni iskazi zadržali egzistencijalno značenje. To znači da se „Svi S su P“ sada tumači kao „Za svako x važi da ako je x […]
Continue Reading
Zaključivanje
Zaključivanje je možda najbolje definisao Imanuel Kant (Immanuel Kant, 1724-1804): zaključivanje je proces izvođenja jednog stava iz jednog ili više drugih stavova. Onda kada možemo opravdati uverenje da je zaključak već bio sadržan u premisama, odnosno, da zaključak mora biti istinit ako su premise istinite, onda je zaključivanje deduktivno. Ali, mi ne možemo da zaključujemo […]
Continue Reading
Vrste zaključivanja
Već smo rekli da su u Aristotelovskoj logici svi stavovi imali predikatsku formu S je P, odnosno S nije P, a delili su se na univerzalne, partikularne i pojedinačne (singularne) stavove. Aristotel je i vrste zaključivanja definisao polazeći od ovog modela. Tako je deduktivno zaključivanje bilo ono koje polazi od univerzalnih stavova i iz njih […]
Continue Reading
Neposredno zaključivanje
U prošloj lekciji definisali smo neposredno zaključivanje kao zaključivanje iz jedne premise pri kome se svi pojmovi koji se nalaze u premisama pojavljuju i u zaključku. Razlikujemo tri oblika takvog zaključivanja: konverziju, obverziju i kontrapoziciju. Oblici neposrednog zaključivanja Konverzija Konverzija je oblik zaključivanja u kome iz jednog AEIO stava zaključujemo na novi stav u kome […]
Continue Reading
Raspodeljenost termina u AEIO iskazima
Jedna veoma važna osobina pojmova (termina) u iskazu je njihova raspodeljenost koja se ogleda u tome da iskaz tvrdi nešto o celoj klasi predmeta koji potpadaju pod jedan pojam. Pojam je, dakle, u nekom iskazu raspodeljen ako taj iskaz tvrdi nešto o celoj klasi predmeta koji potpadaju pod taj pojam. Recimo, ako kažemo “Sve zebre […]
Continue Reading
Posredno zaključivanje
Rekli smo već da prema broju premisa i načinu zaključivanja, sva zaključivanja možemo podeliti na neposredna i posredna. Neposredno zaključivanje smo obradili u prethodnoj lekciji. Posredno zaključivanje je zaključivanje koje polazi od dve ili više premisa i kod koga se neki pojmovi koji se pojavljuju u premisama ne pojavljuju u zaključku. Ovi pojmovi nazivaju se […]
Continue Reading
Figure i modusi silogizma
U prošloj lekciji, rekli smo da se broj od 256 mogućih kombinacija AEIO iskaza – modusa silogizma – svodi na 15 ispravnih modusa, po 4 u prve tri figure i tri u četvrtoj. U stvari, ukupno je 24 modusa zadovoljilo aksiome silogizma, ali smo broj 24 smanjili za 9 onih koji zaključuju iz dva univerzalna […]
Continue Reading
Pojam iskaznog računa
Iskazni račun je deo savremene logike koja se počela razvijati u drugoj polovini 19. veka sa radovima Džordža Bula, Avgustina De Morgana i Gotliba Fregea, a nastavila da se uobličava u 20. veku kroz radove Ludviga Vitgenštajna, Jana Lukašijeviča, Alfreda Tarskog i mnogobrojnih drugih logičara. Za razliku od klasične logike, u iskaznom računu se ne […]
Continue Reading
Definicije logičkih operacija
U prethodnoj lekciji upoznali smo se sa interpretacijom logičkih operacija (logičkih veznika) u svakodnevnom jeziku. Njihova precizna definicija data je preko istinitosnih tablica koje određuju kada je složeni iskaz koji nastaje logičkom operacijom istinit, a kada nije. Istovremeno, ove tablice su neophodne za izračunavanje vrednosti složenih iskaza. Evo tih defincija: Negacija (znak ¬ ) je […]
Continue Reading
Osnovne tautologije u iskaznom računu
Iako je izbor osnovnih tautologija nužno relativan, neke tautologije se mogu izdvojiti kao najvažnije u iskaznom računu, bilo zbog toga što opisuju tradicionalne zakone mišljenja bilo zbog toga što su nezaobilazne u pojednostavljivanju formula. Sada ćemo ih navesti: Zakoni mišljenja: Zakon neprotivrečnosti: ¬ (p ∙ ¬ p) Zakon isključenja trećeg: p v ¬ p Ova […]
Continue Reading
Video - IQ2 - Slavoj Žižek
© 2026 Kratka istorija filozofije. Powered by WordPress.
