Rastko Močnik: Čitajte Marksa
slobodnaevropa.org Slovenački sociolog leve orijentacije Rastko Močnik, koji je odnedavno gostujući profesor na jednom beogradskom univerzitetu, govori o potrebi rekonstrukcije Evropske unije i stvaranja jakog mediteranskog bloka ili unutar ili izvan nje, tumači slične skeptične pozicije prema evropskim integracijama esktremne desnice i levice i objašnjava zašto je danas Marks ponovo čitan autor. Mladu generaciju u […]
Continue Reading
Uvod u filozofiju - hrestomatija
Uvod u filozofiju – citati
Filozofija kao istraživanje ljudske prirode Oni [filozofi] posmatraju ljudsku prirodu kao predmet filozofskog razmišljanja i ispituju je pažljivo kako bi našli one principe koji upravljaju našim razumom, pobuđuju naša osećanja i navode nas da hvalimo ili da kudimo neki određeni predmet, delovanje i ponašanje. Dejvid Hjum, Istraživanje o ljudskom razumu, str. 58. Sagledavanje stvarnosti kao […]
Continue Reading
Uvod u filozofiju - hrestomatija
Poreklo i istorijska podela filozofije – citati
Hesiodova teogonija (postanak bogova) Dakle, Haos bi na samom početku, a zatim Zemlja širokih prsi – dom večit i siguran svima [Bogovima što žive na vrhu Olimpa snežnog, Takođe mračni Tartar na dnu širokostazne zemlje,] A i najlepši bog međ besmrtnim bozima – Eros, Od kog nam udovi klonu, jer bozima svima i ljud`ma On […]
Continue Reading
Uvod u filozofiju
Od nečega se mora početi, pa je najbolje da to bude od pojma o onome o čemu je reč. Srećom vi već imate neki pojam o filozofiji, čak i ako to ne znate. Ne zato što u duši postoje urođene ideje, kako je mislio Platon, nego zato što filozofija nema tako malo veze sa životom […]
Continue Reading
Sokrat – citati
Napuštanje stare nauke o kosmosu Pa ipak je Sokrat svagda bio u javnosti: jer bi i ujutru posećivao šetališta i vežbališta, i kad je trg bio pun ljudi, mogao se onde videti, ai ostali deo dana uvek je provodio onde gde se nadao da će imati najveće društvo. I tada je najviše govorio, a ko […]
Continue Reading
Antička filozofija
Kako stvari stoje, filozofija je izum Starih Grka. Oni su prvi proizveli tu specifičnu vrstu govora koja se odlikuje argumentacijom, opštošću i originalnošću. Učenja antičke filozofije su i danas inspirativna jer se u njima postavljaju pitanja koja se kasnije provlače kroz čitavu istoriju filozofije do današnjih dana. Grci najpre stvaraju nauku o prirodi. Različita učenja […]
Continue Reading
Uvod u filozofiju - hrestomatija
Filozofske discipline – citati
Kantova podela filozofije Stara grčka filozofija delila se na tri nauke: fiziku, etiku i logiku. Ta podela potpuno odgovara prirodi stvari, pa kod nje nema ništa da se ispravlja, osim možda da se doda njen princip, kako bismo se na taj način uverili, delom, u njenu potpunost, delom da bismo pravilno odredili nužne pododeljke. Celokupno […]
Continue Reading
Savremene političke teorije
U 19. i 20. veku u politici učestvuju velike grupe ljudi, baš zbog toga što je njihova saglasnost postala neophodna za održavanje poretka. Pored rešenja koja se moraju pozivati na interese ovih grupa, javlja se i problem ideologije, kojom se saglasnost osigurava čak i onda kada se neke činjenice protive nekom skupu ideja. Može se […]
Continue Reading
Moderne političke teorije
Politika i filozofija su bliske utoliko što svaka politika operiše nekim idejama koje se tiču svih, i koje se naravno mogu kritikovati. Filozofiju prevashodno interesuju principi na kojima počiva neko društvo, a ne takozvana dnevna politika. Teoriju moderne politike osniva jedan renesansni mislilac – Nikolo Makijaveli (Italija, 1469-1527). Makijaveli je uvideo da je politika racionalna […]
Continue Reading
Etičke teorije
Etika je kroz istoriju filozofije prošla kroz više faza. Grci su se etikom bavili kao generalnom teorijom vrline. Već tada su se etičke teorije našle pred izazovom koji su postavili sofisti, koji su primetili da se etički stavovi razlikuju od čoveka do čoveka i od naroda do naroda. Njihovo rešenje bilo je da se, kada […]
Continue Reading
Metodološke teorije
U okviru pozitivizma, filozofija dobija zadatak da se bavi metodologijom nauke. Iako metoda nauke predstavlja zbir stavova o tome kako “treba” da postupamo baveći se naukom, ona se nekako provukla između stava pozitivista o besmislenosti etičkih stavova (koji su vrsta “treba” stavova) i osećanja da je naučno istraživanje proces koji ima svoja pravila čija se […]
Continue Reading
Metodološke teorije – citati
Metoda pokušaja i pogreški Pretpostavite da smo namerno postavili cilj da živimo u ovom našem nepoznatom svetu; da mu se prilagodimo što bolje možemo; da iskoristimo prednosti koje u njemu možemo naći; da ga objasnimo, ako je to moguće (ne moramo da pretpostavimo da jeste), i u onoj meri koliko je to moguće pomoću zakona […]
Continue Reading
Etičke teorije – citati
Utilitarizam – Princip najveće sreće Po principu najveće sreće, kako je gore objašnjen, krajnji cilj u odnosu na koga i radi koga su sve druge stvari poželjne (bilo da imamo u vidu naše vlastito dobro ili dobro drugih ljudi), jeste jedan život što je moguće više slobodan od bola i što je moguće više bogat […]
Continue Reading
Video - IQ2 - Slavoj Žižek
© 2026 Kratka istorija filozofije. Powered by WordPress.
