Uvod u filozofiju - hrestomatija

Uvod u filozofiju – citati

Comments Off on Uvod u filozofiju – citati 02 July 2013

Filozofija kao istraživanje ljudske prirode

Oni [filozofi] posmatraju ljudsku prirodu kao predmet filozofskog razmišljanja i ispituju je pažljivo kako bi našli one principe koji upravljaju našim razumom, pobuđuju naša osećanja i navode nas da hvalimo ili da kudimo neki određeni predmet, delovanje i ponašanje.
Dejvid Hjum, Istraživanje o ljudskom razumu, str. 58.

Sagledavanje stvarnosti kao cilj filozofije

magrit200

Rene Magrit: Zavodnik

– Zaista smo tako rekli.

– A zar već samo to nije sušta suprotnost mnenju koju danas ljudi imaju o njemu?

– Jeste.

– Zar onda, braneći ga, nećemo postupiti dobro ako kažemo da je onaj ko je željan znanja prirodno sklon da se bori za ono što jest , a ne da ostaje pri onim mnogim pojedinim stvarima za koje se samo pomišlja da jesu? Reći ćemo da on ne ostaje pri tome, nego ide napred, ne slabeći svoj napor i žudnju, sve dok prirodu onog, što svaka stvar po sebi jest, svojom dušom ne shvati i u njoj tako reći sudeluje kao u onom što je njoj srodno.
Platon, Država, str. 180. (490a)

Cilj filozofije je istina

Mnenje je subjektivna predstava, proizvoljna misao, uobraženje koje može biti kod mene ovakvo ili onakvo, a kod drugoga drugačije; – jedno mnenje je moje , ono ne predstavlja neku u sebi opštu misao koja je nešto po sebi i za sebe. Filozofija u sebi nema nikakvih mnenja, – nikakva filozofska mnenja ne postoje. Čim neko, – pa čak i kada je to neki istorio-pisac filozofije – govori o filozofskim mnenjima, odmah se vidi da je lišen osnovnog filozofskog obrazovanja. Filozofija je objektivna nauka istine, nauka njene nužnosti, pojmovno saznanje, a ne neko mnenje, niti neko mnenje, niti neko ispredanje mnenja.

G. W. F. Hegel, Istorija filozofije str. 18.

Praktična strana filozofije

philosophers-lamp-1936-1339623660_org

R. Magrit – Filozofska lampa

Lično angažovanje u filozofiji

Šta je onda obrazovanje? Trebalo bi da verujem da je to kurs kroz koji pojedinac prolazi kako bi samog sebe dostigao; a onome ko ne želi da pohađa ovaj kurs, vrlo slabo pomaže čak i to što je možda rođen i u najprosvećenijem dobu.
Seren Kjerkegor, Strah i drhatanje, str. 200.

 

Sada je prilika da na ovom mestu, gde će se kasnije nalaziti komentar filozofije prikazane u poglavlju, opišemo strukturu stranica ovog sajta (isto se ponavlja i u knjizi). Njena poglavlja imaju tri dela. U prvom delu, koji predstavlja uvod u učenje nekog filozofa ili grupe filozofa, opisani su njihovi stavovi savremenim rečnikom, ali ipak sa ciljem da se što vernije prikažu osnovne i najpoznatije crte te filozofije. Drugi deo predstavljaju citati iz dela filozofa. Njihova svrha je u izvornom upoznavanju čitaoca sa idejama, stilom i rečnikom koje filozofi koriste. Citati su birani tako da se u njima nalaze one iste ideje nekog filozofa koje su prikazane i u prvom delu poglavlja. Na kraju, komentar bi trebalo da poveže pitanja iz prikaza sa svakodnevnim iskustvom ili sa idejama drugih filozofa i tako napravi prelaz ka sledećoj lekciji.

SHARES
Share on FacebookShareTweet on TwitterTweet

Comments are closed.

© 2017 Kratka istorija filozofije. Powered by WordPress.

Daily Edition Theme by WooThemes - Premium WordPress Themes

%d bloggers like this: