Engleska debata
U engleskoj debati pravila su nešto jednostavnija. Strane se nazivaju Vlada i Opozicija, a debata se odvija u 3 kruga, prema donjoj šemi. U toku izlaganja suprotna ekipa može da postavlja pitanja, ali samo u sredini izlaganja oponenata. Lupanjem ruke o sto označava se da je prošao 1 minut izlaganja i da je sada moguće […]
Continue Reading
Pitanja – Logika
Pitanja za prvu ocenu iz predmeta Filozofija (III) – Logika i metodologija 1. Navedi definiciju logike i obrazloži tu definiciju. U čemu se ogleda formalni karakter logike? Zašto kažemo “formalna logika”? 2. Obrazloži šta je valjano zaključivanje. Kakav je odnos formalne valjanosti zaključivanja i faktičke istinititosti premisa ili zaključka uzetih samih za sebe? Šta je […]
Continue Reading
Pitanja – Filozofija
2016. Pitanja i zadaci za 1. ocenu iz predmeta Filozofija (IV) Kako vidiš predmet filozofije? Čime se filozofija bavi? U čemu je, po tvom mišljenju, razlika između filozofije i nauke? Uporedi filozofsko i mitsko mišljenje. Poveži jedno umetničko delo (film, strip, roman itd) sa filozofijom. Opiši tvoje iskustvo čitanja uvodnog dela udžbenika (str. 9-30) Kvaliteti: […]
Continue Reading
Pojam logike
Reč “logika“ razvila se iz starogrčke reči logos, koja je u starogrčkom jeziku imala više različitih značenja. Logos je reč koja se odnosila na jezik, razum i um, zakone prirode i njihovo razumevanje. Nešto od toga ostalo je i danas u upotrebi reči logika u najširem smislu. Kada kažemo da u nečemu ima logike, najčešće […]
Continue Reading
Valjano zaključivanje
U uvodnom objašnjenju pojma logike, rekli smo da je logika formalna po svom karakteru, odnosno, da se odnosi samo na najopštija pravila kojih se držimo kada pravilno mislimo. Sada ćemo sa još jedne strane objasniti taj formalni karakter logike. Naime, možemo reći da su logička pravila u jednom smislu nezavisna od iskustvene ili empirijske istine […]
Continue Reading
Stvarnost, mišljenje i jezik
O stvarnosti, mišljenju i jeziku možemo razmišljati i odvojeno. Stvarnost je ono što postoji nezavisno od nas i našeg mišljenja, mišljenje je proces u našem mozgu kojim saznajemo sebe i stvarnost i uređujemo vlastiti život, a jezik, odnosno, reči, sastoje se od zvukova koje smo u stanju da proizvedemo i koje nam služe za komunikaciju. […]
Continue Reading
Teorija saznanja
Kada razmišljamo o saznanju obično prvo pomislimo na saznanje iz iskustva. Ako treba da saznamo nešto o nekom gradu, igri ili načinu kako nešto funkcioniše očekivaćemo da budemo u prilici da taj grad, način ili igru posmatramo, a još bolje je ako provedemo neko vreme u gradu ili u igri koju želimo da upoznamo učestvujemo. […]
Continue Reading
Pojam i termin
Pojmovi su poput neizbežnih stanica na putu mišljenja. Bilo o čemu da razmišljamo koristimo ili stvaramo pojmove. Neke naučimo u ranom detinjstvu (“gore”, “dole”, “ranije”, “kasnije” i razne pojmove o predmetima i bićima), neke kada smo u zrelijem dobu (na primer, pojmove “relativno”, “apsolutno”, “objektivno”, “univerzalno”), a neke ako se bavimo nekom određenom naukom (na […]
Continue Reading
Odnosi među pojmovima
Pošto se sadržaj svakog pojma sastoji od izabranih karakteristika predmeta, svi pojmovi su u neizbežnom odnosu sa drugim pojmovima. Neki od ovih odnosa su češći i značajniji, pa ćemo se ovde pozabaviti njima. Navešćemo 8 osnovnih odnosa među pojmovima: 1) Ekvipolentni pojmovi – Ekvipolentni pojmovi su pojmovi koji imaju isti obim, ali različit sadržaj. Na […]
Continue Reading
Definicije, klasifikacije, iskazi, Logika
Definicije
Uloga definicija u nauci je da posluže da se precizira uže značenje termina (uži sadržaj pojma), skrati ukazivanje na složene pojmove i pruži kratak vodič kroz najvažnije aspekte neke pojave. Definicije na taj način organizuju naše znanje i omogućavaju nam da složene opise pojava svedemo na značenje jednog termina. U svakoj oblasti nauke i saznanja […]
Continue Reading
Definicije, klasifikacije, iskazi, Logika
Klasifikacije
Klasifikacija je razvrstavanje nekog skupa predmeta u manje podskupove, ili nekog roda (višeg pojma) na vrste (niže pojmove). Uvek klasifikujemo neki skup predmeta koji, sa jedne strane, imaju nešto zajedničko, dok, s druge strane, klasifikacijom želimo da naglasimo ključne razlike koje postoje u okviru tog šireg skupa. Ove ključne razlike smo iskoristili kao kriterijum klasifikacije. […]
Continue Reading
PRAVILA KARL POPER DEBATE
I. UVOD Debata u Karl Poper formatu bavi se relevantnim i često kontroverznim pitanjima i stavlja naglasak na razvijanje veština kritičkog mišlenja i toleranciju za različite tačke gledišta – zbog toga učesnici u debati sarađuju u timovima od tri člana i moraju istražiti i pripremiti obe strane nekog pitanja. Svaka ekipa dobija priliku da izloži […]
Continue Reading
Logičke greške
Ono što je specifično za „logičke greške“ (logical fallacies) je da one nisu samo logičke u užem smislu, a nisu ni samo greške u smislu da je dovoljno na njih ukazati da bi bile ispravljene. Deo ovih grešaka predstavlja kršenje logičkih pravila poput pravila o neprotivrečnosti ili izvođenje nevaljanih zaključaka, međutim, ostale greške su logičke […]
Continue Reading
Metodologija i podela nauke
Metodologija je filozofska disciplina koja se bavi metodama koje koriste razne nauke, strukturom raznih nauka i saznajnim statusom koji bi trebalo da imaju naučne teorije. Ona treba da opiše proces saznanja kako se on odvija u vremenu, ali i logičku vezu između različitih faktora koji igraju ulogu u procesu saznanja. Možemo reći da metodologija opisuje […]
Continue Reading
Video - IQ2 - Slavoj Žižek
© 2024 Kratka istorija filozofije. Powered by WordPress.
