Logika, Pitanja - Logika

Pitanja – Logika

Comments Off on Pitanja – Logika 11 September 2015

Pitanja za prvu ocenu iz predmeta Filozofija (III) – Logika i metodologija

1.

  • Navedi definiciju logike i obrazloži tu definiciju.
  • U čemu se ogleda formalni karakter logike? Zašto kažemo “formalna logika”?

2.

  • Obrazloži šta je valjano zaključivanje.
  • Kakav je odnos formalne valjanosti zaključivanja i faktičke istinititosti premisa ili zaključka uzetih samih za sebe?
  • Šta je silogizam i koji su mogući oblici stavova u uređenom silogizmu? Kako Ojlerovim krugovima možemo prikazati te stavove?

3.

  • Kako možemo odvojeno objasniti pojmove stvarnosti, mišljenja i jezika?
  • Objasni zbog čega su ovi pojmovi ipak međuzavisni.
  • Objasni razliku između realizma i nominalizma, srednjovekovnih stanovišta o statusu opštih pojmova.
  • Zbog čega se u logici služimo veštačkim jezikom simbola, a ne samo prirodnim jezikom?
  • Opiši Anselmov dokaz za postojanje Boga. Da li je on valjan?
  • U čemu se sastoji osobina “proizvoljnosti znaka”?

4.

  • Obrazloži čime se bavi teorija saznanja.
  • Koji su mogući izvori saznanja? (iskustvo…)
  • Kako su filozofi u različitim periodima istorije gledali na izvore saznanja?
  • Ko je bio Džon Lok?

5.

  • Objasni na primerima šta je pojam i koja su dva glavna aspekta pojma.
  • Šta su termini, koja je njihova uloga u mišljenju i nauci i koje su njihove glavne osobine?
  • Koje osnovne vrste pojmova postoje?

6.

  • Objasni na primerima odnos ekvipolencije među pojmovima.
  • Objasni pojmove subordiniranosti i koordiniranosti pojmova (primeri).
  • Objasni pojam interferencije i navedi primere za njega.
  • Objasni odnos suprotnosti i protivrečnosti (suprotni i protivrečni pojmovi) i navedi primere iz drugih predmeta.
  • Šta su disparatni pojmovi?

 

Pitanja za 2. ocenu:

1.

  • Šta su definicije i u čemu je razlika između definicija i teorema?
  • Koje delove ima svaka definicija? Kako izgleda Aristotelov model definicije?
  • Šta su nominalne definicije, a šta deskriptivne i preskriptivne definicije?
  • Objasnite ostenzivne, denotativne i konotativne definicije.
  • Šta su implicitne i rekurzivne definicije?
  • Koja pravila treba poštovati pri definisanju nečega?

2.

  • Čemu služe klasifikacije i koje pojmove koristi svaka klasifikacija?
  • Zbog čega se klasifikacije menjaju u toku razvoja nauke?
  • Koja pravila vode ka dobrim klasifikacijama?

3.

  • Šta su iskazi i kako se iskazi razlikuju od pitanja ili molbi?
  • Šta je istinitosna vrednost iskaza?
  • Objasni pojmove faktičke i logičke istinitosti.
  • Šta su tautologije, a šta kontradikcije?
  • Ko je bio Ludvig Vitgenštajn?

4.

  •  Objasni razliku između predikativnih, relacionih i egzistencijalinih iskaza.
  • Kako se predkativni iskazi mogu podeliti po kvantitetu i kvalitetu?
  • Objasni razlike hipotetički/kategorički, prosti/složeni, vrednosni/saznajni iskazi?

5.

  • Objasni tradicionalno tumačenje logičko kvadrata:
  • Koji stavovi su u logičkom kvadratu?
  • Koji odnosi između istinitosnih vrednosti iskaza postoje u logičkom kvadratu?

6.

  • Kako su iskazi u logičkom kvadratu protumačeni u savremenom tumačenju?
  • Koji odnosi ostaju da važe i u savremenom tumačenju logičkog kvadrata?
  • Objasni Venove dijagrame koji prikazuju iskaze u logičkom kvadratu prema savremenom tumačenju.

 

Pitanja za 3. ocenu:

  • Koje pravilo mora da zadovolji svako valjano zaključivanje?
  • Koje vrste zaključivanja postoje i u čemu se razlikuju?
  • Šta je neposredno a šta posredno zaključivanje?
  • Kako izgledaju konverzija, obverzija i kontrapozicija AEIO iskaza?
  • Koji pojmovi su raspodeljeni, a koji  nisu u AEIO iskazima?
  • Šta je silogizam?
  • Koja pravila mora da zadovolji ispravan uređeni silogizam?  (pravila silogizma)
  • Koje figure silogizma postoje?
  • Koji oblici (modusi) silogizma su potpuno ispravni (nazivi i objašnjenje 15 ispravnih modusa silogizma)?

(u skladu sa ovim znanjem potrebno je znati analizirati primer silogizma u pogledu oblika njegovih premisa, raspodeljenosti pojmova u premisama, pravilima silogizma, odrediti figuru i modus silogizma i izvesti zaključak).

 

Pitanja za 6. ocenu  – oblast Metodologija:

  1. Čime se bavi metodologija?
  2. Kako se nauke mogu podeliti? U čemu su razlike između raznih nauka?
  3. Koji faktori igraju ulogu u razvoju nauke, odnosno u dolaženju do novih otkrića?
  4. Kakva je razlika između činjenica i teorija (objašnjenja činjenica) u nauci? Objasni pojmove naučnog zakona i naučnog modela.
  5. Objasni ulogu hipoteza, dedukcije i eksperimenata u naučnom istraživanju. Šta su rivalske teorije?
  6. Koje su glavne odlike metodologije društvenih nauka?
  7. Objasni opovrgljivost kao kriterijum nauke koji je predložio Karl Poper.
  8. Objasni razliku između naučne i nenaučne teorije na primeru teorije evolucije.

Opiši naučne epizode i poveži ih sa metodološkim pojmovima:

  1. Galilejev eksperiment sa bacanjem tela različite težine sa krivog tornja u Pizi (važnost eksperimenta)
  2. Bekerelov eksperiment sa fluorescencijom koji je doveo do otkrića radioaktivnosti   (sreća kao faktor u dolaženju do otkrića)
  3. Fraunhoferovo otkriće spektralnih linija  (činjenice i teorije)
  4. Tiho Braheov neuspeh u merenju paralakse zvezda  (pomoćne pretpostavke u istraživanju)
  5. Razlika između Ptolomejevog i Kopernikovog sistema (rivalske teorije koje objašnjavaju iste činjenice)
  6. Toričelijev eksperiment sa živom (opovrgljivost kao kriterijum nauke)

 

 

 

SHARES
Share on FacebookShareTweet on TwitterTweet

Comments are closed.

© 2017 Kratka istorija filozofije. Powered by WordPress.

Daily Edition Theme by WooThemes - Premium WordPress Themes

%d bloggers like this: