Logika, Uvod u logiku

Pojam logike

Comments Off on Pojam logike 01 September 2015

Reč “logika“ razvila se iz starogrčke reči logos, koja je u starogrčkom jeziku imala više različitih značenja. Logos je reč koja se odnosila na jezik, razum i um, zakone prirode i njihovo razumevanje. Nešto od toga ostalo je i danas u upotrebi reči logika u najširem smislu. Kada kažemo da u nečemu ima logike, najčešće mislimo da nešto odgovara našem poimanju stvari, našoj slici o tome kako stvari u svetu funkcionišu. Na ovaj način je logično da reke teku nizbrdo, a ne uzbrdo, da se mišići posle dugotrajnog napora umaraju ili da se benzin u autu posle nekog vremena vožnje potroši.

Logika kojom ćemo se mi baviti nešto je uža po svom pojmu od ove logike u širem smislu. Razlog za to je u tome što bi bavljenje logikom u ovom širem smislu bilo preobiman zadatak, a delove tog zadatka već uspešno obavljaju druge nauke. U ovom užem smislu neće nas interesovati bilo koja istinita tvrdnja o stvarima, nego samo ono što možemo da ustanovimo kao zajedničko našim razmišljanjima o raznim predmetima.

Da bi ovo istraživanje forme mišljenja imalo potpuni smisao, u logici se bavimo i time koji način razmišljanja je optimalan u odnosu na ciljeve nauke. Kako da zaključujemo, a da se ne dešava da polazeći od nečeg istinitog zaključimo nešto neistinito? Kojih pravila bi u mišljenju uvek trebalo da se držimo? – neka su od pitanja kojima se bavi logika u užem smislu ili formalna logika.

Ako ovo što smo do sada rekli sažmemo u jednu rečenicu-definiciju, ona glasi:

Logika je filozofska disciplina (nauka) koje se bavi formom mišljenja i pravilima valjanog (ispravnog, pravilnog) zaključivanja.

Treba primetiti da je logika po ovoj svojoj osobini tipična nauka. Naučni napor se i inače sastoji u tome da pronađemo neku teoremu, pravilo ili zakon koji važi za više različitih pojava.

Tvrdnje koje se pojavljuju u matematici, po pravilu predstavljaju tvrdnje koje su u našem smislu opšte, odnosno, opisuju neku osobinu koja je zajednička za mnogo matematičkih objekata.. U geometriji možemo dosta stvari reći o svim trouglovima, na primer: svi imaju tri ugla i tri temena, svi imaju zbir uglova 180°, svi imaju ortocentar, centar opisane i upisane kružnice itd. Za neke od ovih tvrdnji može se reći da su analitički istinite (istinite na osnovu definicije), a neke treba dokazati. Međutim, sve ove tvrdnje su tipični matematički iskazi koji tvrde da je nešto tačno za mnogo (u stvari, beskonačno mnogo) objekata. Kažu da je Pitagora ogromnom žrtvom zahvalio bogovima kada je otkrio da se dužina hipotenuza svih pravouglih trouglova može izračunati iz dužine kateta, po poznatoj formuli Pitagorine teoreme.

Slično je i u drugim naukama. U okviru biologije, kažemo da je svim živim bićima za opstanak neophodna voda ili da je svaka ćelija sposobna da apsorbuje i otpušta vodu, čime opisuje neko pravilo koje važi za sve ćelije. U fizici je tokom vremena otkriveno mnošto fizičkih zakona, koji su pravila u prirodi koja važe za sve materije u određenim uslovima.

Pošto se logika bavi mišljenjem, a mišljenje je deo ljudskih sposobnosti koje se mogu, ali i ne moraju upotrebljavati pravilno, ona ne opisuje način na koji moramo da mislimo. Ona samo opisuje način na koji možemo da mislimo ako želimo da mislimo razgovetno i jasno.

Ključne reči: logos, logika, formalna logika, forma mišljenja, pravila valjanog zaključivanja

Rezime: Logika se bavi formom mišljenja i pravilima čije poštovanje dovodi do jasnog i uređenog zaključivanja. Formalna logika se bavi samo najopštijim pravilima mišljenja koja su nam potrebna u životu ili u bavljenju bilo kojom drugom naukom.

Pitanja:

  • Navedi definiciju logike i obrazloži tu definiciju.
  • U čemu se ogleda formalni karakter logike? Zašto kažemo “formalna logika”?

 

Vežbanje:

Mozgalice

Bavljenje logikom i razvijanje sposobnosti logičnog razmišljanja veoma je slično rešavanju mozgalica sa kojima ste se verovatno već susretali. Naš poznati list za sve od 7 do 77 godina, „Politikin Zabavnik“, već godinama sadrži rubriku „Zabavnikove logičke zagonetke“.
Pokušajte da rešite ove dve mozgalice:
1) Na stolu u istom redu nalaze se četiri figure, označimo ih sa 1, 2, 3, 4. Ove figure obojene su zelenom, žutom, plavom i crnom bojom. U kakvom poretku se nalaze ove figure i kakvu boju ima svaka od njih, ako figura crne boje leži između plave i zelene figure, ako desno od žute leži figura 2 i ako figura 3 leži desno od figura 1 i 2, pri čemu figura 1 leži s kraja. Osim ovoga, zna se da figura plave boje nije pored figure žute boje.

2) Gde bi, u donjoj jednačini, trebalo upisati brojeve 3,5,8 i 9 da se dobije kao rezultat broj 24?

24-the-game

 

 

 

2) Spojite linijama kuće i automobile iste boje, tako da se linije ne presecaju:

Travel_02(1)

 

 

 

 

 

 

 

SHARES
Share on FacebookShareTweet on TwitterTweet

Comments are closed.

© 2017 Kratka istorija filozofije. Powered by WordPress.

Daily Edition Theme by WooThemes - Premium WordPress Themes

%d bloggers like this: