Definicije, klasifikacije, iskazi, Logika

Klasifikacije

Comments Off on Klasifikacije 01 September 2015

Klasifikacija je razvrstavanje nekog skupa predmeta u manje podskupove, ili nekog roda (višeg pojma) na vrste (niže pojmove).

Uvek klasifikujemo neki skup predmeta koji, sa jedne strane, imaju nešto zajedničko, dok, s druge strane, klasifikacijom želimo da naglasimo ključne razlike koje postoje u okviru tog šireg skupa. Ove ključne razlike smo iskoristili kao kriterijum klasifikacije. Ako, na primer, skup živih bića podelimo na kičmenjake i beskičmenjake, kriterijum nam je bilo prisustvo/odsustvo kičme u njihovoj građi.

Klasifikacije se pojavljuju u svim naukama. Klasifikacije mogu imati više nivoa, jer jedan skup može biti podeljen u manje podskupove, a ovi u još manje i tako dalje, zavisno od složenosti oblasti koja se klasifikuje.

Osobine i svrha klasifikacije

U svakoj klasifikaciji, koristimo nekoliko ključnih pojmova:

1) Skup koji delimo u klase (rod),
2) Kriterijum koji ćemo iskoristiti za razlikovanje klasa,
3) Podskupove (klase ili vrste) koji nastaju uočavanjem ključnih razlika (primenom kriterijuma).

Od svih nauka, u matematici nalazimo možda najjasnije i najpreciznije klasifikacije. Na primer, skup četvorouglova možemo podeliti na paralelograme, trapezoide i nepravilne četvorouglove (“nepravilne” u smislu da im nijedan par stranica nije paralelan).

Paralelogrami su četvorouglovi koji imaju dva para paralelnih stranica.
Trapezoidi imaju jedan par paralelnih stranica.
Nepravilni četvorouglovi nemaju paralelne stranice.

Paralelograme možemo dalje podeliti na prave i kose. Pravi imaju sva četiri prava ugla, a kosi nemaju prave uglove. Prave paralelograme možemo dalje podeliti na kvadrate i pravougaonike. Kvadrati imaju sve iste stranice, a provaougaonici po dva para istih stranica itd. Naravno, ovo je samo jedna od mogučih podela četvorouglova, koja kao kriterijum koristi jednostavne pojmove. Na primer, četvorouglove možemo podeliti na konveksne i nekonveksne, a kriterijum za konveksnost/nekonveksnost jeсте da li se dijagonale četvorougla seku (konveksni) ili se ne seku (nekonveksni). Što je neka naučna klasifikacija preciznija, to više koristi naučne termine i kriterijume koji nam nisu poznati iz svakodnevnog života.

Kada naučimo neku klasifikaciju, pored ključnih razlika koje postoje u jednoj oblasti, paralelno učimo i definicije koje ćemo kasnije moći koristiti. Na taj način, poznavanje neke klasifikacije istovremeno skraćuje duža objašnjenja koja bi inače bila potrebna: na primer, kada naučimo termin „kvadrat“ – ne moramo stalno objašnjavati da je to „četvorougao koji ima sve prave uglove i sve stranice iste dužine“. Potpunu klasifikaciju četvorouglova možete pronaći na internet adresi: http://thinkmath.edc.org/resource/shape-quadrilateral

Promena klasifikacija u toku razvoja nauke

Naučne klasifikacije mogu se menjati u toku vremena zbog novih naučnih otkrića. Borov (Niels Bohr, 1885-1962) model atoma sadržavao je samo pozitivno jezgro i elektrone koji kruže oko njega, pa je klasifikacija subatomskih četica u to vreme bila jednostavna. Dovoljno je bilo podeliti ih na protone i elektrone. Džejms Čedvik (James Chadwick, 1891-1974) je 1932. godine otrkio neutron, pa je tada spisak čestica proširen na tri: proton, neutron, elektron. Od tada su otkrivene mnoge još manje čestice i nove osobine tih čestica, pa je današnja klasifikacija još složenija i sadrži mnogo više vrsta čestica. Na primer, subatomske čestice se danas dele na fermione i bozone (fermioni imaji polovni (1/2, 3/2… ) spin, a bozoni celi (0,1, 2…) spin). Tokom vremena i razvoja nauke, klasifikacije se usavršavaju i proširuju. Više o subatomskim česticama možete pronaći na internet adresi: http://particleadventure.phy.bg.ac.rs/index.html

fermion_boson

Pravila klasifikacije

Klasifikaciju treba vršiti tako da:

1) bude dosledno izvedena prema jednom kriterijumu na jednom nivou klasifikacije
2) da skupovi (obimi pojmova) koji se dobijaju klasifikacijom ne interferiraju
3) da se obim višeg pojma koji se odnosi na oblast koja se razvrstava, po mogućnosti, iscrpi (da ne ostane ništa u obimu višeg pojma što nije klasifikovano).

 

 

 

 

Ključne reči: klasifikacija, rod, vrsta, klase klasifikacije, kriterijum klasifikacije, nivoi klasifikacije, pravila klasifikacije

Rezime: Klasifikacija je proces razvrstavanja predmeta iz neke oblasti nauke u klase, grupe predmeta koji imaju neku zajedničku karakteristiku i po njoj se razlikuju od drugih hrupa. Klasifikovanjem dobijamo nove pojmove koji sadrže opise ovih predmeta, što organizuje i olakšava mišljenje u nekoj naučnoj oblasti. Klasifikacije se menjaju kroz vreme zavisno od razvoja nuake. Dobra klasifikacija koristi jedan kriterujum u na jednom nivou klasifikacije, klase na jednom nivou klasifikacije ne interferiraju, a oblast je iscrpljena klasifikacijom (nema neraspoređenih predmeta).

 

Vežbanje:

Analizirajte primere klasifikacija:

1) Podsetite se Periodnog sistema elemenata. Šta je ključna razlika među elementima? Šta odgovara horizontalnim, a šta vertikalnim redovima u Periodnom sistemu?

PeriodicTable-White

(kompletan pregled Periodnog sistema možete naći na adresi www.ptable.com)

Još jedna zanimljiva klasifikacija u okviru periodnog sistema: Gde su nastali elementi?

2) Koja carstva postoje u svetu živih bića?

daoguang3) Argentinski pisac Horhe Luis Borhes (Jorge Francisco Isidoro Luis Borges Acevedo – 1899-1986) smislio je originalnu klasifikaciju životinja u kojoj kao da se trudio da prekši sva pravila klasifikacije. Borhes je napisao da je ovu klasifikaciju našao u nekoj staroj kineskoj knjizi, ali ju je najverovatnije izmislio. Analizirajte je i pronađite koja su pravila klasifikacije prekršena u Borhesovoj klasifikaciji:

Životinje se dele na: 1. one koje pripadaju Caru, 2. mirišljave, 3. pripitomljene, 4. male praščiće, 5. sirene, 6. čudovišta, 7. pse lutalice, 8. one koje su uključene u ovu klasifikaciju, 9. koje se uzbuđuju kao ludaci, 10. bezbrojne, 11. nacrtane tankom četkicom od kamilje dlake, 12. ostale, 13. koje su slomile krčag, 14. koje iz daljine liče na muve.

 

 

 

 

Antrfile:

Medeleeff_by_repinDmitri Mendeljejev (Дми́трий Ива́нович Менделе́ев, 1834-1907) je ruski naučnik koji je dao ključan doprinos da se oformi jedna od najuspešnijih klasifikacija u istoriji nauke – Periodni sistem elemenata. Za Mendeljejeva je odlučujući uvid bio da elementi prirode zavise od jednostavnog broja koji odgovara njihovoj atomskoj masi i da svakom od prvih prirodnih brojeva, počev od broja jedan pa nadalje, odgovara po jedan hemijski element. Mendeljejev je zatim primetio da neki elementi imaju slične osobine i da se zbog toga elementi mogu poređati u tabelu. Današnji izgled periodnog sistema elemenata je takav da njegovi horizontalni redovi (periode) odgovaraju broju popunjenih energetskih nivoa u atomu nekog elementa, a vertikalni redovi (grupe) odgovaraju broju elektrona na poslednjem energetskom nivou tog elementa. Mesto nekog elementa u periodnom sistemu na taj način nam puno govori o njemu samom.

 

Pitanja:

1) Čemu služe klasifikacije i koje pojmove koristi svaka klasifikacija?
2) Zbog čega se klasifikacije menjaju u toku razvoja nauke?
3) Koja pravila vode ka dobrim klasifikacijama?

 

 

Dodatak:

Najjsavremeniju klasifikaciju živih bića možete naći ovde:

Tri domena života

threedomains

SHARES
Share on FacebookShareTweet on TwitterTweet

Comments are closed.

© 2017 Kratka istorija filozofije. Powered by WordPress.

Daily Edition Theme by WooThemes - Premium WordPress Themes

%d bloggers like this: