Logika, Uvod u logiku

Pojam i termin

Comments Off on Pojam i termin 01 September 2015

Pojmovi su poput neizbežnih stanica na putu mišljenja. Bilo o čemu da razmišljamo koristimo ili stvaramo pojmove. Neke naučimo u ranom detinjstvu (“gore”, “dole”, “ranije”, “kasnije” i razne pojmove o predmetima i bićima), neke kada smo u zrelijem dobu (na primer, pojmove “relativno”, “apsolutno”, “objektivno”, “univerzalno”), a neke ako se bavimo nekom određenom naukom (na primer, pojmove koji se sreću u okviru biologije: vakuola, organela, protoplazma itd).

Da bi lakše analizirali pojmove i odnose među pojmovima možemo da razlikujemo dva njihova aspekta:

Obim pojma

Sadržaj pojma

Obim pojma je skup predmeta na koji se pojam odnosi, a sadržaj je skup osobina kojima opisujemo predmet. Ponekad isti predmet možemo opisati na dva različita načina: na primer, Beograd možemo opisati i kao “glavni grad Srbije” i kao “grad na ušću Save i Dunava”.

Sinonimi za obim pojma su “demotacija” ili “referenca”, pa se kaže da pojam denotira određeni premet ili referira na određeni predmet. A sinonimi za sadržaj pojma su konotacija, odnosno, zančenje ili smisao, pa kažemo da pojam konotira određenu osobinu, ili da je značenje ove reči to i to.

Termini

Reči koje imaju precizirano značenje u okviru neke oblasti izučavanja, nazivaju se termini. Ovim preciziranjem značenja istovremeno određujemo precizan sadržaj nekog pojma.

Termini su naučni dodatak jeziku i predstavljaju reči koji ili ne postoje u običnom jeziku ili u njemu nemaju na naučni način precizirana značenja. Na primer,“obim pojma” je termin u okviru tradicionalne logike, “Prvi svetski rat” je termin iz istorije, “logaritam”, termin u okviru matematike. Termini su neophodni zbog toga što nas izučavanje određene oblasti dovodi do novih predmeta ili odnosa među predmetima za koje ranije nismo znali, pa za njih i nemamo reči u svakodnevnom jeziku.

Kada razmišljamo o terminima, dobro je znati još i ovo:

1) Termini mogu biti različito shvaćeni od strane različitih ljudi, čak i u okviru iste nauke, iako je to češća pojava u društvenim naukama. Razlog tome je činjenica da je stvaranje pojmova živ proces pa nije uvek moguće usaglasiti sve pojmove.

2) Često razlikujemo uže i šire značenje termina: uže značenje se odnosi samo na izabrane osobine, dovoljne za neku svrhu, na primer, za razlikovanje nekog pojma od drugih pojmova, a šire značenje može uključivati i sve poznate osobine predmeta. Da bismo procenili da li su neke rečenice istinite i da bismo bili sigurni da dobro razumemo šta neko hoće da kaže, trebalo bi da proverimo na koje se od ova dva značenja termina – uže ili šire – misli.

3) Značenje termina menja se u toku istorije i razvoja nauke.
Mi smo razliku između užeg i šireg značenja termina već koristili u objašnjenju formalnog karaktera logike. Logiku u širem smislu objasnili smo kao sva saznanja koja se odnose na širi opis stvarnosti, dok je logika u užem smislu samo opis najopštije forme mišljenja i teorija valjanog zaključivanja.

Vrste pojmova

S obzirom da o svemu imamo neki pojam, postoje i najrazličitije vrste pojmova. Zbog toga je pojmove teško precizno i potpuno razvrstati. Ovde ćemo navesti dve podele: po obimu i stepenu apstrakcije.

Opšti, posebni i pojedinačni pojmovi

Po širini obima pojma, pojmovi se mogu podeliti na opšte, posebne i pojedinačne. Opšti pojmovi se odnose na sve elemente nekog skupa predmeta, posebni na neki podskup nekog šireg skupa predmeta, a pojedinačni na jedan određeni element skupa. Na primer, „organela“ je jedan opšti pojam koji se odnosi na sve organele, „vakuola“ poseban (u odnosu na pojam organele). „Čovek“ bi mogao biti opšti pojam, „Indijanac“ poseban, a „Bik koji sedi“ se odnosi samo na jednog određenog poglavicu. Ovi pojmovi (opšte, posebno, i pojedinačno) su u određenoj meri relativni, jer i pojam „čovek“ može biti poseban u odnosu na pojam „živa bića“.

Apstraktni i konkretni pojmovi

Po stepenu apstrakcije („apstrakcija“ je proces izdvajanja opštih karakteristika predmeta), pojmovi se mogu podeliti na apstraktne i konkretne. Apstraktni pojmovi koriste samo najopštije karakteristike za opis predmeta. Takvi su pojmovi „biće“ ili „jedno“. Konkretni pojmovi su povezani sa pojedinačnim primerima onoga na šta se odnose. I ove karakteristike pojmova su relativne – jedan apstraktan pojam može postati konkretniji, ako su nam poznati mogi primeri koji spadaju u njegov obim.

Razgovetno shvatanje pojmova koji se koriste u nekom tekstu neophodno je za njegovo razumevanje, odnosno, neki tekst nam neće biti jasan dok ne znamo šta znače sve reči u njemu. Jedan od najvažnijih aspekata shvatanja pojmova je razumevanje u kakvom je odnosu dati pojam sa drugim pojmovima.

 

Ključne reči: pojam, obim i sadržaj pojma, termin, opšti, posebni i pojedinačni pojmovi, apstraktni i konkretni pojmovi.

Rezime: Da bismo analizirali pojmove razlikujemo obim i sadržaj pojma. Obim pojma su predmeti na koje se pojam odnosi, a sadržaj su osobine predmeta koje podrazumevamo u pojmu. Pojmovi se menjaju u vremenu i mogu biti različito shvaćeni. Pojmove može podeliti, prema kriterijumu obima, na opšte, posebne i pojedinačne pojmove, a prema stepenu apstraktnosti na apstraktne i konkretne.

Vežbanje:

Pročitajte donji tekst i analizirajte način na koji autor uvodi čitaoca u pojam “mediji”:

– Živimo u vremenu u kome se medjii nalaze svuda. Njihovi smo korisnici: radija, televizije, interneta, elektronskih igara, višestrukih sredstava oglašavanja. Mi neprestano koristimo medije: mobilne telefone, društvene mreže i različite uređaje za komunikaciju. Mediji su postali toliko rasprostranjeni da ponekad ulazimo u stanje “slepila za medije” kada ne uspevamo da prepoznamo prisustvo, a još manje uticaj, medija na odluke koje donosimo, naša uverenja i stavove. A dolaskom interneta – lako zaboravljamo koliko se to nedavno desilo – razlika između tradicionalnih (“pasivnih”) medija i komunikacijskih, uzajamnih, interaktivnih (”aktivnih”) medija postala je nejasna. Zato ne iznenađuje to što, kada pričamo o medijima, taj pojam za različite ljude ima različito značenje. A ljudi veoma često koriste “medije” na učmao, ograničen način, za novine i televizijske emisije koje im se ne dopadaju.”
Dejvid Džajls, Psiohologija medija, str. 9.

Pitanja za analizu:
– Kako nas autor upoznaje sa svojim shvatanjem obima pojma “mediji”?
– Da li, po autoru, reč “mediji” ima isto značenje za sve teoretičare medija i ljude koji ih koriste?

Pročitaje odlomak iz “Alise u zemlji čuda” Luisa Kerola i prodiskutujte njegov sadržaj:

Alisino razmišljanje o vlastitoj promeni
– Alisa podiže rukavice i lepezu, pa se, pošto je u dvorani bilo vrlo toplo, stade hladiti lepezom, govoreći:
„Ah! Ah! Kako je danas sve čudno! A još juče je sve bilo kao i obično. Da se nisam preko noći promenila? Čekaj da promislim: jesam li bila ista kada sam jutros ustala? Sve mi se nekako čini kao da sam se osećala malo drukčijom. Ali ako nisam ista pitanje je ko sam? Ah, to je velika zagonetka!“
I poče da premišlja o svim devojčicama koje je poznavala, a koje su bile istih godina kao i ona, da vidi da se nije prometnula u koju od njih.
„Sigurna sam da nisam Ada“, reče, „jer je njena kosa sva u dugačkim kovrdžama, a moja uopšte nije kovrdžava. A sigurna sam da ne mogu biti ni Mejbl, jer ja mnogo štošta znam, a ona oh! Ona je takva neznalica! Uz to, ona je ona, a ja sam ja – oh, jadna ti sam , kako je to sve zapleteno! Oprobaću da li znam sve što sam znala. Čekaj da vidim: četiri puta pet je dvanaest, a četiri puta šest trinaest, a četiri puta sedam je – oh, jadna ja! Ovako nikd neću stići do dvadeset! Uostalom, tablica množenja nije ni važna. Da pokušam sa geografijom. London je prestonica Pariza, a Pariz prestonica Rima, a Rim – ne, sve je to pogrešno, uverena sam! Mora da sam se premetnula u Mejbl!
Luis Kerol, Alisa u zemlji čuda, str. 24.

Razmišljajući o ovoj priči, pokušajte da pronađete pojmove koji su se, poput Alise, menjali kroz vreme. Možete početi od pojmova: atom, svet, sunce, Bog, pravda…

luis_kerolLuis Kerol (Charles Lutwidge Dodgson, umetničko ime: Lewis Carroll, 1832-1898) pisac “Alise u zemlji čuda” i “Alise s one strane ogledala” bio je i matematičar i logičar.Osim dve knjige o Alisi, na srpskom jeziku izašla je njegova knjiga “Igra Logike”.

 

 
Logički zadaci
Konigsberg_bridgesKenigzberški mostovi – U Kenigzbergu (današnji Kalinjingrad) postajala je zanimljiva konfiguracija terena i mostova. Postavilo se pitanje da li je moguće krenuti u šetnju sa bilo kog mesta u gradu, preći sve mostove i vratiti se na isto mesto, a da se nijedan most ne pređe dva puta? Odgovor i objašnjenje ovog problema dao je čuveni matematičar Leonard Ojler (Leonhard Euler, 1707-1783), čime je postavljena i osnova tzv. teorije grafova.
Neke besplatne igrice za smartfonove zasnivaju se na logičkim zadacima koji su slični problemu Kenigzberških mostova, recimo, android igrica One touch Drawing.

SHARES
Share on FacebookShareTweet on TwitterTweet

Comments are closed.

© 2017 Kratka istorija filozofije. Powered by WordPress.

Daily Edition Theme by WooThemes - Premium WordPress Themes

%d bloggers like this: