Fenomenologija – Huserl i Hajdeger
Fenomenologija je filozofski pravac koji je osnovao nemački filozof Edmund Huserl. Huserl se nadao da je filozofiju moguće izgraditi kao specifičnu nauku, u kojoj ćemo posebnom metodom otkrivati suštine predmeta. Te suštine se otkrivaju samo svesti i predstavljaju onu specifičnost predmeta koja se ukazuje kada, privremeno, stavimo “u zagrade”, odnosno zaboravimo na ono što smo […]
Continue Reading
Kantova etika
Kant je tvrdio da ga je Hjumova filozofija, trgnula iz “dogmatskog dremeža”. Pa ipak, u nešto promenjenom kontekstu i za razliku od Hjuma, kod Kanta je upravo razum izvor moralnih normi. Promenjeni kontekst se sastojao u tome što se Kant ne pita kako da opravda sve vrednosne stavove na isti način, nego se odvojeno bavi […]
Continue Reading
Hegel – citati
Um vlada svetom Šta je umno, to je zbiljsko; a šta je zbiljsko, to je umno. Hegel, Osnovne crte filozofije prava, str. 17. Suština duha je sloboda Priroda duha dade se spoznati pomoću njegove potpune opreke. Kao što je supstancija materije težina, tako je, moramo reći, supstancija, suština duha sloboda. Svakome je neposredno verovatno da […]
Continue Reading
Pragmatizam, Kritička teorija, Strukturalizam i Postmoderna
Pragmatizam je filozofski pravac koji je osnovao Čarls Sanders Pers (SAD, 1839-1914). Ni ovaj pravac nije mimoišlo opšte antimetafizičko raspoloženje 19. veka. Pers želi da filozofiju poveže sa realnim praktičnim životom. Zbog toga on uzima kao pravilo da je jedan stav važan samo po tome kakve su njegove praktične posledice u svakodnevnom životu, odnosno, da […]
Continue Reading
G. W. F. Hegel
Hegel (1770-1831, Nemačka) je, pored Kanta, najznačajniji mislilac Nemačkog klasičnog idealizma. Napisao je obimno delo. Među njegovim knjigama ističu se Fenomenologija duha i Istorija filozofije. Kao i Aristotel, Hegel je dao svoju filozofsku istoriju prethodnih vekova civilizacije, dajući svakom filozofu prošlosti mesto u razvoju duha. Ovaj razvoj duha je tema koja Hegela razlikuje od Kanta. […]
Continue Reading
Pojam filozofije
Knjige o istoriji filozofije često počinju pitanjem: Šta je filozofija? Već u tom pitanju kao da se podrazumeva da se radi o nečemu čega dosad nije bilo u iskustvu čitaoca i da će on sada prvi put doći do neke predstave o tome. Ovakav početak se izgleda i ne može sasvim izbeći. Ipak, filozofija bi […]
Continue Reading
Poreklo i istorijska podela filozofije
Pre pojave filozofije, ljudi su takođe verovali u neke priče u koje su smestili svoja verovanja i znanja. Te priče su bili mitovi. Mit je narodna priča koja se bavi poreklom poznatog sveta, bogovima i davnom prošlošću naroda. Karakteristike mitova su: prenošenje sa “kolena na koleno”, u suštini, u istom obliku, anonimnost autora i dominacija […]
Continue ReadingPlaton – Teorija ideja – citati
Ideja Dobra (SOKRAT) – Kažemo i određujemo da ima mnogo lepih, mnogo dobrih i drugih stvari, i u govoru između njih pravimo razliku. – Tako je. – S druge strane, opet, govorimo i o lepom kao takvom, i o dobrom kao takvom i o drugim stvarima koje smo ranije shvatili kao mnoštvo, dok sad, međutim, […]
Continue Reading
Sofisti – citati
Učitelji retorike Kod Gorgije najviše se, Sokrate, divim tome da nikad od njega ne bi mogao čuti da obećaje to (naime da je učitelj vrline), nego ismijava i druge kad čuje kako to obećavaju; nego smatra da (ljude) treba činiti vještima govoriti. Platon, Menon, (navedeno prema: Herman Dils, Pretsokratovci II, str. 259) Relativizam Protagora je […]
Continue ReadingEmpedokle, Anaksagora i Demokrit – citati
Empedoklo Četiri elementa, Ljubav i Mržnja Empedoklo uzima četiri elementa dodavši onima o kojima se prije govorilo [naime, vodi, zraku i vatri] zemlju kao četvrto: kaže naime da su trajna i da ne postaju već se u većoj ili manjoj količini miješaju u jedno i rastavljaju iz jednoga. Aristotel, Metafizika (navedeno prema Herman Dils, Pretsokratovci […]
Continue ReadingKsenofan i Elejska škola (Parmenid i Zenon) – citati
Ksenofan Protiv Homera Svaki čin koji je ljudima na sram i na osudu kao krasti, preljubnik biti, jedan drugoga varati i Homer i Hesiod bogovima su dodelili. … A smrtnici misle da se bogovi rađaju kao i oni i da imaju haljine, govor i izgled njihov. … Nego, da volovi i konji i lavovi imaju […]
Continue ReadingPitagora – citati
Brojevi kao počela A među njima i pre njih [Leukipa i Demokrita] posvetili su se matematici i prvi je unapredili takozvani pitagorejci; pa kako su u njoj bili vaspitani, pomislili su da su njezina počela počela svih bića. No budući da su u matematici brojevi po prirodi prvi, – činilo im se pak da u […]
Continue Reading
Heraklit – citati
Heraklitova narav Bio je gord kao malo ko i s prezirom je posmatrao okolinu, kao što se može videti iz njegove knjige u kojoj kaže: “Sveznalaštvo ne uči razumevanju. Inače bi naučilo i Hezioda i Pitagoru, ili, dalje, i Ksenofana i Hekateja. Jer je jedno mudrost: razumeti misao kao ono što vodi život svuda i u […]
Continue ReadingMiletska škola – citati
Izreke sedam mudraca U tom nizu filozofa bili su i Tales Milećanin i Pitak Mitilenjanin i Bijant Prijenjanin i naš Solon i Kleobul Linđanin i Mizon henjanin, a kao sedmi se među njih ubrajao Lakedemonjanin Hilon. Svi ti bijahu zadivljeni sledbenici, ljubitelji i učenici spartanskog uređenja. I možeš razabrati da su njihova mudrost kratke rečenice […]
Continue Reading
Video - IQ2 - Slavoj Žižek
© 2026 Kratka istorija filozofije. Powered by WordPress.
