Rene Dekart
U moderno vreme, od 17. veka, kaže se da na filozofsku scenu stupa subjekt, što je filozofsko ime za pojedinca koji želi da sam bude nezaobilazan faktor u pitanjima istine. On misli da, ako nešto treba da bude istinito ili dobro, on sam mora moći da se uveri da je to tako. U racionalizmu, pravcu […]
Continue Reading
Spinoza – citati
Početak Spinozine “Etike”: Bog ili priroda O Bogu DEFINICIJE I. Pod uzrokom samoga sebe razumem ono čija suština sadrži u sebi postojanje, ili ono čija se priroda ne može shvatiti drugačije, nego kao postojeća. II. Konačnom u svojoj vrsti naziva se ona stvar koja može biti ograničena drugom stvari iste prirode. Na primer, jedno telo […]
Continue Reading
Baruh Spinoza
Dok je Dekart brinuo o tome kako da se razum upotrebi u nauci, Baruh Spinoza (Holandija, 1632-1677) je više bio okrenut upotrebi razuma za rešavanje religijskih i etičkih pitanja. U 24. godini Spinoza je bio isključen iz svoje jevrejske zajednice zbog svojih stavova o Bogu. Za života su mu objavljene dve knjige Principi filozofije Rene […]
Continue Reading
Lajbnic – citati
Urođene ideje Radi se o tome da se utvrdi da li je duša sama po sebi poput table, na kojoj još ništa nije ispisano (tabula rasa), što smatra Aristotel i pisac Ogleda [Džon Lok, Ogled o ljudskom razumu] i da li ono što bi na njoj bilo napisano potiče jedinstveno od čula i iz iskustva, […]
Continue Reading
Lajbnic Gotfrid Vilhelm
Lajbnic (Nemačka, 1646-1716) je takođe filozof čije učenje spada u racionalizam. Osim filozofije bavio se i matematikom i diplomatijom. Lajbnic je jedan od tvoraca računa beskonačno malih brojeva (današnjih izvoda i integrala) koji je u isto vreme, nezavisno od njega, bio otkrio i Njutn. Matematika je bila ono što je Lajbnica vodilo ka racionalizmu (kao […]
Continue Reading
Džon Lok – citati
Program teorije saznanja Pošto je, dakle, moja namera da istražim poreklo, izvesnost i opseg ljudskog znanja, kao i osnove i stepene verovanja, mnenja i saglašavanja, ja zasad neću ulaziti u fizičko razmatranje duha, niti ću se truditi da ispitam u čemu je njegova suština, niti kakvim kretanjima duha ili promenama tela mi dobivamo osete u […]
Continue Reading
Džon Lok
Jedna od zasluga Džona Loka (Engleska, 1632-1704) sastoji se u tome što je precizno postavio osnovno pitanje moderne filozofije o poreklu, granicama i izvesnosti znanja čime je definisan predmet teorije saznanja (epistemologije). Način na koji je odgovorio na to osnovno pitanje određuje poseban filozofski pravac – empirizam (empirija=iskustvo). Empirizam je filozofsko stanovište koje smatra da […]
Continue Reading
Dejvid Hjum – citati
Poreklo ideja Ukratko, sav materijal mišljenja potiče od spoljnjih ili od unutrašnjih opažaja. Samo njihovo mešanje i sastavljanje pripada duhu ili volji. Ili, da se izrazim filozofskim jezikom, sve naše ideje, ili slabiji opažaji jesu kopije naših utisaka ili življih opažaja.Dejvid Hjum, Istraživanje o ljudskom razumu, str. 70. Razlika matematike i prirodnih nauka Svi predmeti […]
Continue Reading
Dejvid Hjum
Dejvid Hjum (1711-1776, Edinburg, Škotska) je mislilac sa kojim se završava period empirizma u modernoj filozofiji. Hjumov cilj u filozofiji bio je da što preciznijim argumentima uzdrma poverenje u potpuno izvesne stavove o svetu do kojih dolazimo na ovaj ili onaj način. Svo znanje Hjum deli na dva dela: znanje o odnosima ideja i znanje […]
Continue Reading
Prosvetiteljstvo – citati
Kantova definicija Prosvetiteljstva Prosvetiteljstvo predstavlja izlazak čoveka iz njegove samoskrivljene nezrelosti. Nezrelost je nemoć da se služimo vlastitim razumom bez vođstva nekog drugog. Nezrelost je samoskrivljena ako se njen uzrok ne nalazi u nedostatku razuma, vec u nedostatku odlučnosti i hrabrosti da se njime služimo bez vođstva. Imaj hrabrosti da se sluziš vlastitim razumom! To […]
Continue Reading
Prosvetiteljstvo
U toku 18. veka, ideje o razumu kao izvoru sposobnosti da samostalno znamo šta je istinito, postaju šire prihvaćene. Niz francuskih filozofa (Volter, Ruso, Didro, Dalamber, Lametri, Holbah, Kondijak, Monteskje i Helvecijus) se ne zadovoljava time da te ideje postoje u knjigama, već žele da izvuku iz njih što više posledica i učine ih šire […]
Continue Reading
Imanuel Kant – citati
Revolucija u mišljenju Dosada se pretpostavljalo da se sve naše saznanje mora upravljati prema predmetima; ali pod ovom pretpostavkom propadali su svi pokušaji koji su činjeni da se o predmetima isposluje nešto a priori pomoću pojmova, čime bi se naše saznanje proširilo. Zbog toga neka se jednom proba da li u problemima metafizike nećemo bolje […]
Continue Reading
Imanuel Kant
Imanuel Kant (1724-1804) je živeo u Kenigzbergu, gradu u ondašnjoj Pruskoj (danas je to Kalinjingrad, u Rusiji). Kažu da za života nije napuštao grad. Ipak, on je u filozofiji stvorio učenje koje je daleko od zatvorenosti u lokalne okvire – baš on kao zadatak svoje filozofije uzima izgrađivanje univerzalnih normi koje bi svi mogli da […]
Continue Reading
Kantova etika – citati
Dobra volja Nemoguće je zamisliti igde išta na svetu, pa čak ni izvan njega, što bi se bez ograničenja moglo smatrati dobrim, osim jedino dobre volje. Razum, duhovitost, moć suđenja, i kako se već inače mogu nazvati talenti duha, ili smelost, odlučnost, istrajnost u sprovođenju odluka, kao osobine temperamenta, bez sumnje su u izvesnom pogledu […]
Continue Reading
Video - IQ2 - Slavoj Žižek
© 2026 Kratka istorija filozofije. Powered by WordPress.
