Antička f. - hrestomatija

Heraklit – citati

Comments Off on Heraklit – citati 13 May 2013

Heraklitova narav

heraclitus

Heraklit

Bio je gord kao malo ko i s prezirom je posmatrao okolinu, kao što se može videti iz njegove knjige u kojoj kaže: “Sveznalaštvo ne uči razumevanju. Inače bi naučilo i Hezioda i Pitagoru, ili, dalje, i Ksenofana i Hekateja. Jer je jedno mudrost: razumeti misao kao ono što vodi život svuda i u svemu”. Obično je govorio da je Homer zaslužio da ga izbace sa spiskova takmičara i da dobije batine, a isto tako i Antioh.

Govorio je takođe: “Pre valja gasiti drskost nego izbijanje vatre.”, “Ljudi moraju da se bore za zakone onako kao što se bore za gradske bedeme”. On napada i Efežane što su proterali njegovog prijatelja Hermodora. On kaže: “Efežani bi postupili kako treba kad bi svi pomrli, a da nedoraslim ljudima ostave grad, zato što su proterali Hermodora, najsvesnijeg među njima, govoreći: “Nećemo nikoga da trpimo da bude najbolji, ili, ako takav čovek postoji neka, onda, ide bilo kud i neka se druži s drugima”. A kad su od njega zatražili da im napiše zakone, on je taj njihov zahtev odbio zato što je država već bila u vlasti lošeg ustava. On bi se povlačio u Artemidin hram i tamo bi s dečacima igrao kocku. I kada bi Efežani stajali oko njega i posmatrali igru, on bi rekao – “Šta se čudite, nevaljalci? Nije li bolje da radim to nego da uzmem učešće u vašem javnom životu?”
Diogen Laertije, Životi i mišljenja istaknutih filozofa, str. 294.

Vatra i stalna promena

“Sve se stvari sastoje od vatre, i sve se ponovo vraćaju u vatru.” “Sve stvari nastaju sudbinom, a stvari koje postoje dovedene su u sklad sukobom suprotnih strujanja.”…

“Vatra je elemenat, i sve stvari su samo promena vatre i nastaju razređivanjem i zgušnjavanjem.” “Sve stvari nastaju sukobom suprotnosti, i sve teče kao reka. Vasiona (sve što postoji) ograničena je i postoji samo jedan svet. I on se naizmenično rađa iz vatre i ponovo se vraća u vatru u određenim ciklusima kroz svu večnost, a sve to je određeno sudbinom. Od suprotnosti, ona koja teži rađanju i stvaranju zove se rat i borba, a ona koja teži razaranju kroz vatru zove se sloga i mir. Promenu je nazvao putem nagore i nadole, a svet nastaje iz te promene.
Diogen Laertije, Životi i mišljenja istaknutih filozofa, str. 296.

Heraklit negde kaže da sve teče i ništa ne miruje te poredeći stvari sa strujom reke govori da dvaput u istu reku ne možeš ući.
Platon, Kratil, (navedeno prema: Herman Dils, Pretsokratovci I, str. 143.)

Sve je zamena za vatru i vatra za sve baš kao roba za zlato i zlato za robu. (B 90)
Herman Dils, Pretsokratovci I, str. 149-159. (Brojevi pored fragmenata su oznake koje su im dodeljene u ovoj knjizi.)

Logos

Jedno je naime mudrost: spoznavati duhovnu moć koja upravlja sve kroz sve. (B 41)

Taj logos, koji postoji uvek, ne razumeju ljudi niti pre nego što o njemu čuju, niti nakon što su čuli. I mada se sve zbiva po tom logosu (zakonu), slični su neiskusnima iako se okušavaju u takvim rečima i delima kako ih ja objašnjavam razlučujući svako prema njegovoj prirodi i tumačeći kako stvar stoji. (B 1)

Ali, iako je logos zajednički, ipak većina živi kao da ima vlastitu moć rasuđivanja. (B 2)

Ako poslušate, ne mene nego logos, mudro je priznavati da je sve jedno – kaže Heraklit. (B 50)

Granice duše nećeš u hodu naći makar pregazio svaki put: tako dubok logos ima. (B 45)

Ja dajem prednost onome što se može videti, čuti i spoznati. (B 55)

Oči i uši su loši svedoci ljudima ako imaju barbarske duše. (B 107)

Duši je svojstven logos koji sam sebe uvećava. (B 115)

Razboritost

Razborito misliti je najveća vrlina, a mudrost je istinu govoriti i raditi prema prirodi slušajući je. (B 112)

Svim ljudima je dano da spoznaju sami sebe i da budu razumni. (B 116)

Ljudima nije bolje da im biva sve što žele. (B 110)

Razum je svima zajednički. (B 113)

Heraklit kaže da je karakter čoveku sudbina (B 119)
Herman Dils, Pretsokratovci I, str. 149-159.

 

Heraklitu dugujemo prvu filozofiju koja je, iako primer razboritosti i praktičnog duha, istovremeno lična i subjektivno obojena . Filozof se tu predstavlja kao neko ko postavlja zadatke, kome je cilj da iskaže pravu istinu, a ne “istinu” koja bi se svidela većini. Prva svrha filozofije nije da povlađuje mišljenju većine ne bi li filozofi na taj način došli do slave ili vlasti, već da otkriva istinu. Ova napetost između nepristrasne istine i istine koja godi ušima, ali nije istina, prati filozofiju kroz celu njenu istoriju.

SHARES
Share on FacebookShareTweet on TwitterTweet

Comments are closed.

© 2017 Kratka istorija filozofije. Powered by WordPress.

Daily Edition Theme by WooThemes - Premium WordPress Themes

%d bloggers like this: