Moderna f. - hrestomatija

Hegel – citati

Comments Off on Hegel – citati 17 May 2013

Um vlada svetom

hegel pr

Hegel kao profesor

Šta je umno, to je zbiljsko; a šta je zbiljsko, to je umno.
Hegel, Osnovne crte filozofije prava, str. 17.

Suština duha je sloboda

Priroda duha dade se spoznati pomoću njegove potpune opreke. Kao što je supstancija materije težina, tako je, moramo reći, supstancija, suština duha sloboda. Svakome je neposredno verovatno da duh između drugih svojstava ima i slobodu; ali filozofija nas uči da sva svojstva duha postoje samo pomoću slobode, da su sva svojstva samo sredstva za slobodu, da sva svojstva traže i proizvode samo slobodu; to je spoznaja spekulativne filozofije, da je sloboda jedina istinitost duha.
G.W.F. Hegel, Filozofija povijesti, str. 34.

Istorija kao napredovanje u svesti o slobodi

Kao što se ovde prethodno istakla razlika u pogledu hrišćanskoga principa samosvesti, slobode, tako ona bitno postoji i u pogledu principa slobode uopšte. Svetska je povest napredovanje u svesti o slobodi, – napredovanje koje imamo da spoznamo u njegovoj nužnosti.

Time, što sam uopšteno rekao o razlici znanja o slobodi, i to pre svega u formi, da su istočnjaci znali samo to da je jedan slobodan, grčki i rimski svet pak, da je nekolicina slobodna, dok mi znamo da su po sebi slobodni svi ljudi, tj. da je čovek kao čovek slobodan, – time je ujedno navedena podela svjetske povesti i način na koji ćemo je raspraviti. …

No da je ta sloboda, kao što je navedeno, sama još neodređena reč s beskonačno mnogo značenja, da ona, budući da je ono najviše, dovodi sa sobom beskonačno mnogo nesporazumaka, zabuna i zabluda, obuhvatajući u sebi sva moguća preterivanja, to je nešto, što se nikada nije bolje znalo i iskusilo nego u sadašnje vreme; …
G.W.F. Hegel, Filozofija povijesti, str. 35.

delacroix-fr

Delakroa: Sloboda vodi narod

O fenomenologiji duha i istini

Pravi oblik u kome istina egzistira može biti jedino njen naučni sistem. Zadatak koji sam sebi postavio jeste da sarađujem na tome da se filozofija približi formi nauke – cilju da bude u stanju da odbaci svoje ime ljubav prema znanju i da predstavlja stvarno znanje.
Hegel, Fenomenologija duha, str. 3.

Istinito jeste celina. Celina pak jeste ona suština koja se završava putem svoga razvoja. O apsolutnome treba reći da ono suštinski predstavlja rezultat, da ono tek na kraju jeste ono što uistinu jeste; i upravo u tome se sastoji njegova priroda, da bude ono što je stvarno, subjekat i samopostajanje.

str. 11.

Da ono što je istinito jeste stvarno samo kao sistem, ili da je supstancija u suštini subjekat, to je izraženo u onoj predstavi koja iskazuje ono što je apsolutno kao duh, – taj najuzvišeniji pojam, a koji pripada novijem vremenu i njegovoj religiji. Jedino ono što je duhovno jeste stvarno; …

str. 13.

Protiv relaitivizma

Ionako je filozofija, koja sebe naziva tako, izričito izrekla da se samo ono istinito ne može spoznati, nego da je istinito ono za šta svako u običajnosnim predmetima, naročito o državi, upravljanju i ustavu, može dati da se uzdigne iz njegova srca, duše i oduševljenja.
Hegel, Osnovne crte filozofije prava, str. 12.

Filozofija i duh vremena

Pojmiti ono što jeste zadatak je filozofije, jer ono što jeste – je um. Što se tiče individua, to je ionako svaka individua čedo svog vremena; tako je i filozofija svoje vreme mislima obuhvaćeno.
Hegel, Osnovne crte filozofije prava, str. 18.

Minervina sova počinje svoj let tek u suton.

str. 19.

 

Hegel je pisao izuzetno teškim stilom, koji se srećom skoro ne vidi u gornjim pasusima. Sa njim u filozofiji počinje prva rasprava sa tokom istorije. Na primer, ako su Spinoza ili Lok bili ogorčeni zbog verskih progona i ratova i smatrali da oni treba da prestanu, oni nisu u njihovoj pojavi videli neku tendenciju svog vremena, nego nedostatak ljudske prirode, koji treba odstraniti proširivanjem saznanja. Hegelova preokupacija bile su upravo tendencije vremena, čemu je bez sumnje doprinelo oduševljenje kojim je u evropskim državama propraćena Francuska revolucija. Oduševljenja mogu tako da deluju na ljude da počnu da misle da je mera oduševljenja za neku ideju istovremeno i mera njene ispravnosti ili istinitosti. Hegel je kroz svoju filozofiju upozoravao da to nije tako i da je često obrnuto: da oduševljenje samo čini da ne vidimo mane koje svaka ljudska ideja ima.

 

SHARES
Share on FacebookShareTweet on TwitterTweet

Comments are closed.

© 2017 Kratka istorija filozofije. Powered by WordPress.

Daily Edition Theme by WooThemes - Premium WordPress Themes

%d bloggers like this: