Antička f. - hrestomatija

Miletska škola – citati

Comments Off on Miletska škola – citati 13 May 2013

 Izreke sedam mudraca

U tom nizu filozofa bili su i Tales Milećanin i Pitak Mitilenjanin i Bijant Prijenjanin i naš Solon i Kleobul Linđanin i Mizon henjanin, a kao sedmi se među njih ubrajao Lakedemonjanin Hilon. Svi ti bijahu zadivljeni sledbenici, ljubitelji i učenici spartanskog uređenja. I možeš razabrati da su njihova mudrost kratke rečenice vredne spomena što ih je svaki izrekao. Kad su se oni sastali, posvetiše svoje izreke kao cvet mudrosti Apolonu napisavši na hram u Delfima one svima poznate izreke: “Upoznaj samog sebe” i “Ništa previše”. A zašto to govorim? Zato što je to bio način filozofije starih – neka lakonska kratkoća u govoru.
Platon, Protagora, 343 A (navedeno iz Herman Dils, Pretsokratovci I, str. 57.).

Kleobul: 1. Mera je najbolja … 10. Ništa ne čini nasilno … 20. U dobru se ne uznosi, u zlu se ne ponizi.

Solon: 1. Ništa previše … 3. Izbegavaj nasladu koja rađa tugom. … 10. Kad se naučiš pokoravati znaćeš vladati. … 17. Šta ne znaš, ne govori … 20. Ono što je nevidljivo, dokazuj vidljivim.

Hilon: 1. Upoznaj samog sebe … 9. Poštuj starijeg. … 14. Neka ti jezik ne trči ispred misli … 19. Pokoravaj se zakonima.

Tales: … 9. Teško je upoznati sebe samoga … 10. Najveće je zadovoljstvo postići ono što želiš. 11. Nerad dodija 12. Neumerenost je štetna.

Pitak: … 4. Ono što prebacuješ drugima ni sam ne čini.

Bijant: … 5. Ne budi ni glup ni zao. … 14. Postiži uveravanjem, ne nasiljem.

Herman Dils, Pretsokratovci, str. 57-59.

Pojam arhe – počelo prirode

Većina je prvih filozofa smatrala počelima svih stvari samo ona u obliku tvari (materije). Iz čega, naime, jesu sva bića i iz čega kao prvoga nastaju i u šta na kraju propadaju, dok supstancija traje, a u svojim stanjima se menja, i tvrde da je to element i počelo bića. Zbog toga misle da niti šta nastaje niti šta propada, jer takvo počelo uvek ostaje sačuvano.  … Mora, naime, postojati neki praizvor, ili jedan ili više od jednog, iz kojih nastaje sve ostalo, dok on sam ostaje sačuvan. Ipak, što se tiče broja i oblika takvog počela ne govore svi isto. Tales, začetnik takve filozofije, tvrdi da je (to) voda /zato je izjavljivao da je Zemlja na vodi/ prihvatajući možda to mišljenje jer je video da je hrana svih (bića) vlažna i da sama toplina iz toga nastaje i po tome živi /a ono iz čega (sve) nastaje, to je i počelo svega/.
Aristotel, Metafizika, (navedeno prema: Herman Dils, Pretsokratovci I, str. 71.)

Tales – Voda kao počelo

Tales je za princip svega uzeo vodu i učio da je svet živ i pun božanstava (demona). Priča se da je ustanovio godišnja doba i da je godinu podelio na trista šezdeset i pet dana.

Kad su ga pitali šta je teško, odgovorio je: “Poznavati samoga sebe.” A šta je lako? – “Dati drugome savet.” A šta je najprijatnije? – “Uspeh.” Šta je božansko? – “Ono što nema ni početka ni kraja.” Na pitanje šta je najneobičnije što je ikad video odgovorio je: “Tiranin u godinama.”
Diogen Laertije, Životi i mišljenja istaknutih filozofa, str. 8. i 11.

Anaksimandar – Apeiron kao počelo

Anaksimandar, sin Praksiadov, rođen je u Miletu. On je izjavio da je princip i elemenat apeiron, ono što je neograničeno, ne definišući ga kao vazduh, vodu ili nešto drugo. Smatrao je da se delovi menjaju, ali da je celina nepromenljiva. Učio je da Zemlja ima sferični oblik i da zauzima mesto u sredini. Dalje, da Mesec sija pozajmljenom svetlošću, da prima svetlost od sunca; ali da ni Sunce nije manje od Zemlje i da se sastoji od najčistije vatre.
Diogen Laertije, Životi i mišljenja istaknutih filozofa, str. 42.

Anaksimandar je rekao da je apeiron počelo bića i iz čega bića nastaju u to isto i propadaju po nužnosti. Jer ona po redu vremena plaćaju kaznu i odštetu jedna drugima zbog nepravde.
Herman Dils, Pretsokratovci, tom I, str. 85.

Anaksimandar kaže da zemlja lebdi i kreće se oko središta.
Džon Barnet, Rana grčka filozofija, str. 85.

Anaksimen – vazduh kao počelo

Anaksimen Euristratov iz Mileta, koji je bio drug Anaksimandrov, rekao je, kao i on, da je ono što je u osnovi jedno i bezgranično, ali ne i da je neodređeno, kao Anaksimandar, već je određeno, govoreći da je to vazduh. …

Iz njega je, reče, nastalo ono što jeste, što je bilo i što će biti, kao i bogovi i božanske stvari, a ostalo je nastalo iz njegovih proizvoda. …

“Kao što nas”, reče, “naša duša, koja je vazduh, drži na okupu, tako isto i dah i vazduh obuhvataju ceo svet”.
Džon Barnet, Rana grčka filozofija, str. 92-93.

 Kao prva škola u filozofiji, Milećani otkrivaju jednu od osnovnih osobina mišljenja – uopštavanje. Oni nečim jednim povezuju i objašnjavaju više stvari ili pojava. Prepoznati zajedničku crtu više stvari i tu crtu znati uobličiti u opšti iskaz o tim stvarima, predstavlja početak svake nauke. Sa naukom dobijamo skup kratkih iskaza o svetu koji se odnose i na slučajeve koje do sada nismo istražili. Zbog toga je nauka poduhvat koji u sebi ima razlog stalnog nemira, jer se njene teorije i pretpostavke moraju stalno proveravati.

SHARES
Share on FacebookShareTweet on TwitterTweet

Comments are closed.

© 2017 Kratka istorija filozofije. Powered by WordPress.

Daily Edition Theme by WooThemes - Premium WordPress Themes

%d bloggers like this: