Ksenofan

Protiv Homera

 Svaki čin koji je ljudima na sram i na osudu kao krasti,
preljubnik biti, jedan drugoga varati
i Homer i Hesiod bogovima su dodelili. …
A smrtnici misle da se bogovi rađaju kao i oni
i da imaju haljine, govor i izgled njihov. …
Nego, da volovi i konji i lavovi imaju ruke
i da rukama slikati mogu i delati kao i ljudi,
likove bogova na svoju bi slikali sliku,
konji konjima slične, a volovi volu podobne,
i telu bi davali oblik na svoju prispodobu. …
Etiopljani kažu da su bogovi tuponosi i crni,
a Tračani da su očiju plavih i crvene kose.

Bog je jedan, nepromenljiv i nepokretan

Jedan je bog, bogovima vrhovni vladar i ljudima,
ni likom nije nalik, ni umom, smrtnicima. …
Bez napora sve pokreće snagom uma. …
Uvek na istom mestu stoji bez ikakve kretnje
i ne priliči mu da prelazi sa mesta na mesto. …

Dato nam je samo nagađanje

Sve tajne bogovi nisu od iskona ljudima dali
nego su sami ljudi s vremenom tražili boljitak. …
Niti je bio niti će ikada biti čovek koji bi
istinski znao o bogovima i o svemu što kažem.
A ako bi uspeo neko savršeno izreći stvarnost,
on je ipak ne zna iskustvom. Svima je samo nagađanje dano.

Herman Dils, Pretsokratovci I, str. 133,134,135. (Ksenofanovi fragmenti)

Parmenid

Dva puta saznanja

Hajde, kazat ću, a ti saslušaj, zapamti reči,
koji su samo zamislivi istraživanja puti:
prema jednome biće jeste a nebića nema –
staza je (to) Uverenja ((koja) Istinu sledi);
prema drugome nebiće jeste i nužno postoji –
to je, kažem ti sasvim neprepoznatljiva staza:
ne možeš spoznati ono što nije (jer moguće nije)
niti ga izreći.
… jer isto je misliti (kao) i biti.

…

Jedino opis preostaje puta
prema kom (biće) postoji.
Na njemu vrlo su mnogi
znaci da je nenastalo i neuništivo biće,
jer je celovito (ono), nepomično, bez završetka;
niti je bilo niti će biti, čitavo sad je, jedno, neprekidno.

Herman Dils, Pretsokratovci I, str. 208, 211. (izvodi iz Parmenidove poeme)

Zenon

Zenonovi paradoksi

Četiri su Zenonova dokaza o kretanju koji zadaju teškoće onima koji ih rešavaju. Prva je ona prema kojoj kretanja nema jer ono što se kreće mora pre doći do polovine nego do kraja. …

Drugi je takozvani “Ahil”. Govori o tome kako ono što je najsporije nikad u trku neće biti dostignuto od onoga što je najbrže. Prethodno, naime ono što progoni mora doći do mesta odakle je krenulo ono što beži, tako da je ono sporije uvek u nekoj prednosti. …

Treći je onaj upravo spomenuti prema kojemu strela koja se kreće (zapravo) stoji. Zasniva se na tome da se uzima kako je vreme sastavljeno od trenutaka sadašnjosti. …

Četvrti je onaj o jednakim telima koja se u trkalištu kreću iz suprotnih pravaca jednakom brzinom.
Aristotel, Fizika (navedeno prema: Herman Dils, Pretsokratovci I, str. 225, 226.)