Brojevi kao počela A među njima i pre njih [Leukipa i Demokrita] posvetili su se matematici i prvi je unapredili takozvani pitagorejci; pa kako su u njoj bili vaspitani, pomislili su da su njezina počela počela svih bića. No budući da su u matematici brojevi po prirodi prvi, – činilo im se pak da u […]

 Izreke sedam mudraca U tom nizu filozofa bili su i Tales Milećanin i Pitak Mitilenjanin i Bijant Prijenjanin i naš Solon i Kleobul Linđanin i Mizon henjanin, a kao sedmi se među njih ubrajao Lakedemonjanin Hilon. Svi ti bijahu zadivljeni sledbenici, ljubitelji i učenici spartanskog uređenja. I možeš razabrati da su njihova mudrost kratke rečenice […]

Mnogi filozofski tekstovi grupišu se oko istih tema i pitanja. Tako nastaju filozofske discipline. One nam sada daju horizontalnu podelu filozofije, pored hronološke ili vertikalne o kojoj smo govorili. Evo osnovnih filozofskih disciplina: 1. Ontologija – nauka o biću, o onome što postoji. U staro vreme ontologija se zvala i metafizika- razmišljanje o onome što […]

Pitagora (oko 571-496 g.p.n.e.) je rođen na ostrvu Samos, nedaleko od Mileta, ali je svoju školu osnovao u Krotonu, gradu u Južnoj Italiji, gde su mnogi Grci izbegli pred naletima Persijanaca. Pitagorejska škola nije predstavljala samo mesto izučavanja filozofije i matematike, nego i zajednicu koja je posebnim pravilima uređivala čitav život njenih članova. Pitagorina filozofija […]

Posle Parmenidove tvrdnje da je biće jedno i homogeno, niz filozofa V veka tvrdi da se sve sastoji od mnoštva čestica. Empedokle (Agrigent, Sicilija, oko 483-423 g. p.n.e.) tvrdi da se sve sastoji iz četiri elementa (vatre, vazduha, vode i zemlje), a da se oni u prirodi nalaze u obliku malih neuništivih čestica. Na te […]

Sokrat je ostavio veliki pečat u filozofiji. Njegov život je za savremenike bio primer vrline. Nije bio bogat i kao slobodan građanin istakao se hrabrošću u ratovima koje je vodila Atina. Poznat je slučaj kada je Sokrat od Kritije, jednog od Tridesetorice tirana, dobio naređenje da dovede tiraninovog političkog protivnika Leanta da bi ga ovaj […]

Platon je smatrao da postojeći oblici uređenja države koji su se nudili u Staroj Grčkoj [demokratija, oligarhija, aristokratija, monarhija (i tiranija)], nisu dobri. Filozofija je, prema tome, dužna da razmotri pojam države i pruži principe za njeno pravedno uređenje. Platon se ovim pitanjem bavi u pomenutom velikom dijalogu “Država“. Tu on počinje od rasprave o […]