Antička filozofija

Miletska škola

Comments Off on Miletska škola 13 May 2013

Tales

Tales

Prvi filozofi pojavili su se u Joniji, grčkoj provinciji na obalama Male Azije, u najvećem polisu na tom području koji se zvao Milet. O njihovoj filozofiji znamo samo iz fragmenata koji su sačuvani u delima kasnijih autora, npr. Platona i Aristotela, ili Diogena Laertija.

 U filozofiji miletskih filozofa vide se neke opšte odlike načina mišljenja Grka tog vremena. Grci su verovali da se materija javlja u četiri oblika, kao vatra, vazduh, voda i zemlja. Verovali su da je kosmos uređen i da njime vlada vrhovni zakon, sudbina ili pravda, koja se nalazi čak i iznad bogova. Često se pominjalo da je na početku bio Haos, koji se u kasnijem razvoju pretvorio u Kosmos.

Posebno važan bio je princip da ništa što postoji ne može odjedanput nastati ni iz čega, odnosno da Biće ne može nastati iz Ne-bića, kako se tada govorilo. Iako jednostavan, ovaj princip je imao važne posledice. Pošto ništa ne nastaje iz ničega (nebića), onda se promene koje se događaju i kojih su svi svesni, moraju objasniti tako da u tim promenama nešto ipak ostaje stalno i ne menja se kroz te promene. Kao kada, na primer, u promeni leda u vodu i kasnije u paru, atomi vode postoje u svim ovim stanjima (pri tom, atomi, kao što ćemo videti, nisu jedini oblik onoga što je stalno). Na ovaj način, izvođenjem logičkih posledica iz jednog principa, nastala je prva zagonetka grčke filozofije o osnovi prirode. To što se kroz promene ne menja, prvi filozofi su nazivali fizis (priroda stvari), a Aristotel kada govori o njihovoj filozofiji koristi reč arhe, što prevodimo rečima počelo ili načelo prirode.

Prvi među filozofima miletske škole bio je Tales (živeo je oko 640-550 g.p.n.e.), jedan od legendarnih sedam mudraca iz 7. veka p.n.e.

O njemu postoje brojne legende: da je prvi posetio Egipat i izmerio visinu Keopsove piramide, da je iz Egipta u Grčku doneo prva znanja iz geometrije, da je prvi predvideo pomračenje Sunca i mnoge druge.

Tales je prvi filozof jer je prvi odgovorio na zagonetku koju smo pomenuli, koja govori o tome šta čini suštinu prirode. On je kao počelo prirode izdvojio jedan od četiri oblika materije – vodu. Od vode se sve sastoji, ona nikada ne propada nego samo uzima različite oblike, ona je ono što ostaje stalno u svakoj promeni. Još je mit govorio da su stvari i živa bića nastali iz vode, a Talesov razlog da tvrdi isto bio je u tome što je voda neophodna hrana svemu. Tales je video i da voda menja agregatna stanja, tako da se njenim hlađenjem mogao objasniti nastanak zemlje, a zagrevanjem nastanak vazduha (pare) i vatre.

anaksimadar2

Anaksimandar (Atinska škola – detalj)

Poslednji u nizu filozofa miletske škole bio je Anaksimen (oko 585-528. g.p.n.e.) koji je sličan Talesu po tome što ponovo uzima jedan od četiri elementa za počelo. Sada je to vazduh. Ponovo je izabran element neophodan za život, za koji se lako moglo pretpostaviti da je i ključan za život (vazduh-duh-duša), koji kako se čini obuhvata zemlju i postoji u neizmernoj količini. Anaksimen pored zagrevanja (dejstva vatre) i hlađenja, uvodi i zgušnjavanje i razređivanje kao način putem kojeg od vazduha mogu da nastanu ostale materije.

Aristotel je sve prve filozofe nazivao “fizičari ” zato što je kod njih jedna tvar ili materija igrala ključnu ulogu u njihovom objašnjenju sveta. Za filozofiju su značajni jer su prvi pokušali da objasne mnoštvo stvari u prirodi nečim jednim, što su, dakle, tražili jedinstvo u prirodi.

svet po anaksimandru

Izgled Zemlje po Anaksimandru

anaksim kosmosj

Prikaz kosmosa po Anaksimandru

anaksimandar mozaik

Anaksimandar

SHARES
Share on FacebookShareTweet on TwitterTweet

Comments are closed.

© 2017 Kratka istorija filozofije. Powered by WordPress.

Daily Edition Theme by WooThemes - Premium WordPress Themes

%d bloggers like this: