Logika, Zaključivanje

Zaključivanje

Comments Off on Zaključivanje 28 September 2014

Zaključivanje je možda najbolje definisao Imanuel Kant (Immanuel Kant, 1724-1804): zaključivanje je proces izvođenja jednog stava iz jednog ili više drugih stavova. Onda kada možemo opravdati uverenje da je zaključak već bio sadržan u premisama, odnosno, da zaključak mora biti istinit ako su premise istinite, onda je zaključivanje deduktivno. Ali, mi ne možemo da zaključujemo […]

Continue Reading

Logika, Zaključivanje

Vrste zaključivanja

8 Comments 28 September 2014

Već smo rekli da su u Aristotelovskoj logici svi stavovi imali predikatsku formu S je P, odnosno S nije P, a delili su se na univerzalne, partikularne i pojedinačne (singularne) stavove. Aristotel je i vrste zaključivanja definisao polazeći od ovog modela. Tako je deduktivno zaključivanje bilo ono koje polazi od univerzalnih stavova i iz njih […]

Continue Reading

Logika, Zaključivanje

Neposredno zaključivanje

Comments Off on Neposredno zaključivanje 28 September 2014

U prošloj lekciji definisali smo neposredno zaključivanje kao zaključivanje iz jedne premise pri kome se svi pojmovi koji se nalaze u premisama pojavljuju i u zaključku. Razlikujemo tri oblika takvog zaključivanja: konverziju, obverziju i kontrapoziciju. Oblici neposrednog zaključivanja Konverzija Konverzija je oblik zaključivanja u kome iz jednog AEIO stava zaključujemo na novi stav u kome […]

Continue Reading

Logika, Zaključivanje

Raspodeljenost termina u AEIO iskazima

1 Comment 28 September 2014

Jedna veoma važna osobina pojmova (termina) u iskazu je njihova raspodeljenost koja se ogleda u tome da iskaz tvrdi nešto o celoj klasi predmeta koji potpadaju pod jedan pojam. Pojam je, dakle, u nekom iskazu raspodeljen ako taj iskaz tvrdi nešto o celoj klasi predmeta koji potpadaju pod taj pojam. Recimo, ako kažemo “Sve zebre […]

Continue Reading

Logika, Zaključivanje

Posredno zaključivanje

1 Comment 28 September 2014

Rekli smo već da prema broju premisa i načinu zaključivanja, sva zaključivanja možemo podeliti na neposredna i posredna. Neposredno zaključivanje smo obradili u prethodnoj lekciji. Posredno zaključivanje je zaključivanje koje polazi od dve ili više premisa i kod koga se neki pojmovi koji se pojavljuju u premisama ne pojavljuju u zaključku. Ovi pojmovi nazivaju se […]

Continue Reading

Logika, Zaključivanje

Figure i modusi silogizma

Comments Off on Figure i modusi silogizma 28 September 2014

U prošloj lekciji, rekli smo da se broj od 256 mogućih kombinacija AEIO iskaza – modusa silogizma – svodi na 15 ispravnih modusa, po 4 u prve tri figure i tri u četvrtoj. U stvari, ukupno je 24 modusa zadovoljilo aksiome silogizma, ali smo broj 24 smanjili za 9 onih koji zaključuju iz dva univerzalna […]

Continue Reading

© 2024 Kratka istorija filozofije. Powered by WordPress.

Daily Edition Theme by WooThemes - Premium WordPress Themes