Objašnjenje pojma” objektivno” u okviru kursa Osnovni oblici mišljenja na kif.filozofijainfo.com.
Continue ReadingTag archive for "aristotel"
Objašnjenje pojma” objektivno” u okviru kursa Osnovni oblici mišljenja na kif.filozofijainfo.com.
Continue ReadingObjašnjenje Aristotelove filozofije preko njegovog stava da “sve stvari teže nekom dobru”. Ovaj stav ostavio je ogromne posledice u zapadnoj slici sveta.
Continue ReadingUvod u filozofiju - hrestomatija
Filozofija kao istraživanje ljudske prirode Oni [filozofi] posmatraju ljudsku prirodu kao predmet filozofskog razmišljanja i ispituju je pažljivo kako bi našli one principe koji upravljaju našim razumom, pobuđuju naša osećanja i navode nas da hvalimo ili da kudimo neki određeni predmet, delovanje i ponašanje. Dejvid Hjum, Istraživanje o ljudskom razumu, str. 58. Sagledavanje stvarnosti kao […]
Continue ReadingNapuštanje stare nauke o kosmosu Pa ipak je Sokrat svagda bio u javnosti: jer bi i ujutru posećivao šetališta i vežbališta, i kad je trg bio pun ljudi, mogao se onde videti, ai ostali deo dana uvek je provodio onde gde se nadao da će imati najveće društvo. I tada je najviše govorio, a ko […]
Continue ReadingUvod u filozofiju - hrestomatija
Kantova podela filozofije Stara grčka filozofija delila se na tri nauke: fiziku, etiku i logiku. Ta podela potpuno odgovara prirodi stvari, pa kod nje nema ništa da se ispravlja, osim možda da se doda njen princip, kako bismo se na taj način uverili, delom, u njenu potpunost, delom da bismo pravilno odredili nužne pododeljke. Celokupno […]
Continue ReadingSrednjovekovna f. - hrestomatija
Plotin: Jedno i način njegovog saznanja putem ekstaze Kako je, naime, priroda Jednoga tvorac svih stvari, ona nije nijedna od njih. Nije dakle ni nešto, ni kvalitet, ni kvantitet, ni um, ni duša. … Ko tačno govori, ne sme ga nazivati ni ovo ni ono, nego time mi, koji izvana obilazimo oko Jednoga, želimo izjaviti […]
Continue ReadingSrednjovekovna filozofija razvila se pod uticajem hrišćanske religije, sa jedne strane, i antičke filozofije, sa druge. Filozofi srednjeg veka mahom su bili i visoki sveštenici crkve. Zovemo ih filozofima zato što su se bavili filozofijom, a ne zato što bi oni sami sebe najpre tako nazvali. Njihova glavna briga bilo je razjašnjavanje i izlaganje hrišćanskog […]
Continue ReadingO težnji ka znanju Svi ljudi po prirodi teže da dođu do znanja; dokaz za to je radost izazvana doživljenim saznanjima: naime, i pored njihove korisne strane ona nam se sviđaju sama po sebi, i to vizuelna saznanja više od drugih. Jer mi vid cenimo iznad svega, tako da kažem, ne samo zato da bi […]
Continue ReadingBrojevi kao počela A među njima i pre njih [Leukipa i Demokrita] posvetili su se matematici i prvi je unapredili takozvani pitagorejci; pa kako su u njoj bili vaspitani, pomislili su da su njezina počela počela svih bića. No budući da su u matematici brojevi po prirodi prvi, – činilo im se pak da u […]
Continue ReadingAristotel (384-322. g.p.n.e.) se rodio u Stagiri, gradiću nadomak Soluna, ali je slavu stekao u Atini. Za razliku od Platona, njegova glavna dela nisu dijalozi, već rasprave u kojima je navodio mišljenja prethodnih filozofa, kritikovao ih, postavljao filozofska pitanja i odgovorao na njih, nudeći svoja rešenja. Dok je Platon bio živ, Aristotel je bio član […]
Continue Reading© 2024 Kratka istorija filozofije. Powered by WordPress.