U 19. i 20. veku od filozofije se odvajaju posebne nauke. Filozofi su izgleda to iskoristili da sebi daju oduška i stvorili su više različitih filozofskih struja i pravaca nego ikada ranije. Tome je doprineo i razvoj prosvete koji nisu poznavali raniji vekovi, burna istorija koja je stavljala misao pred uvek nova i najteža iskuženja, brz razvoj nauke koji je drastično menjao sliku poznatog sveta. Savremeni filozofi trude se da prate, usmeravaju ili se protive dominatnim strujama duha ovog nemirnog vremena. Sada se susrećemo sa filozofima koji se bave stvarima koje su nam istorijski bliže i poznatije, tako da ćemo brzo doći u iskušenje da zaboravimo one starije. Možda je baš zbog toga najbolji uvod u savremenu filozofiju podsećanje da se ne zaborave stariji filozofi, jer činjenica da je nešto novije od nečeg drugog nije dovoljan razlog da je i bolje. Mnogi savremeni filozofi koristeći novi i drugačiji jezik ispituju iste probleme kojima su se bavili i njihovi prethodnici.

Poglavlja u okviru savremene filozofije:

5.1. Karl Marks i marksizam ……………………………….. Citati i komentar

5.2. Fridrih Niče i Artur Šopenhauer ……………………… Citati i komentar

5.3. Egzistencijalizam

(Kjerkegor, Sartr, Kami)……………………………………… Citati i komentar

5.4. Pozitivizam i logički empirizam

(Kont, Vitgenštajn) ……………………………………………. Citati i komentar

5.5. Fenomenologija (Huserl i Hajdeger) …………………. Citati i komentar

5.6. Ostali pravci savremene filozofije

(pragmatizam, strukturalizam,

kritička teorija i postmoderna) ………………………………. Citati i komentar