Pitanja za prvu ocenu iz predmeta Filozofija (III) – Logika i metodologija

1.

• Navedi definiciju logike i obrazloži tu definiciju.
• U čemu se ogleda formalni karakter logike? Zašto kažemo “formalna logika”?

2.

• Obrazloži šta je valjano zaključivanje.
• Kakav je odnos formalne valjanosti zaključivanja i faktičke istinititosti premisa ili zaključka uzetih samih za sebe?
• Šta je silogizam i koji su mogući oblici stavova u uređenom silogizmu? Kako Ojlerovim krugovima možemo prikazati te stavove?

3.

• Kako možemo odvojeno objasniti pojmove stvarnosti, mišljenja i jezika?
• Objasni zbog čega su ovi pojmovi ipak međuzavisni.
• Objasni razliku između realizma i nominalizma, srednjovekovnih stanovišta o statusu opštih pojmova.
• Zbog čega se u logici služimo veštačkim jezikom simbola, a ne samo prirodnim jezikom?
• Opiši Anselmov dokaz za postojanje Boga. Da li je on valjan?
• U čemu se sastoji osobina “proizvoljnosti znaka”?

4.

• Obrazloži čime se bavi teorija saznanja.
• Koji su mogući izvori saznanja? (iskustvo…)
• Kako su filozofi u različitim periodima istorije gledali na izvore saznanja?
• Ko je bio Džon Lok?

5.

• Objasni na primerima šta je pojam i koja su dva glavna aspekta pojma.
• Šta su termini, koja je njihova uloga u mišljenju i nauci i koje su njihove glavne osobine?
• Koje osnovne vrste pojmova postoje?

6.

• Objasni na primerima odnos ekvipolencije među pojmovima.
• Objasni pojmove subordiniranosti i koordiniranosti pojmova (primeri).
• Objasni pojam interferencije i navedi primere za njega.
• Objasni odnos suprotnosti i protivrečnosti (suprotni i protivrečni pojmovi) i navedi primere iz drugih predmeta.
• Šta su disparatni pojmovi?

Pitanja za 2. ocenu:

1.

• Šta su definicije i u čemu je razlika između definicija i teorema?
• Koje delove ima svaka definicija? Kako izgleda Aristotelov model definicije?
• Šta su nominalne definicije, a šta deskriptivne i preskriptivne definicije?
• Objasnite ostenzivne, denotativne i konotativne definicije.
• Šta su implicitne i rekurzivne definicije?
• Koja pravila treba poštovati pri definisanju nečega?

2.

• Čemu služe klasifikacije i koje pojmove koristi svaka klasifikacija?
• Zbog čega se klasifikacije menjaju u toku razvoja nauke?
• Koja pravila vode ka dobrim klasifikacijama?

3.

• Šta su iskazi i kako se iskazi razlikuju od pitanja ili molbi?
• Šta je istinitosna vrednost iskaza?
• Objasni pojmove faktičke i logičke istinitosti.
• Šta su tautologije, a šta kontradikcije?
• Ko je bio Ludvig Vitgenštajn?

4.

•  Objasni razliku između predikativnih, relacionih i egzistencijalinih iskaza.
• Kako se predkativni iskazi mogu podeliti po kvantitetu i kvalitetu?
• Objasni razlike hipotetički/kategorički, prosti/složeni, vrednosni/saznajni iskazi?

5.

• Objasni tradicionalno tumačenje logičko kvadrata:
• Koji stavovi su u logičkom kvadratu?
• Koji odnosi između istinitosnih vrednosti iskaza postoje u logičkom kvadratu?

6.

• Kako su iskazi u logičkom kvadratu protumačeni u savremenom tumačenju?
• Koji odnosi ostaju da važe i u savremenom tumačenju logičkog kvadrata?
• Objasni Venove dijagrame koji prikazuju iskaze u logičkom kvadratu prema savremenom tumačenju.

Pitanja za 3. ocenu:

• Koje pravilo mora da zadovolji svako valjano zaključivanje?
• Koje vrste zaključivanja postoje i u čemu se razlikuju?
• Šta je neposredno a šta posredno zaključivanje?
• Kako izgledaju konverzija, obverzija i kontrapozicija AEIO iskaza?
• Koji pojmovi su raspodeljeni, a koji  nisu u AEIO iskazima?
• Šta je silogizam?
• Koja pravila mora da zadovolji ispravan uređeni silogizam?  (pravila silogizma)
• Koje figure silogizma postoje?
• Koji oblici (modusi) silogizma su potpuno ispravni (nazivi i objašnjenje 15 ispravnih modusa silogizma)?

(u skladu sa ovim znanjem potrebno je znati analizirati primer silogizma u pogledu oblika njegovih premisa, raspodeljenosti pojmova u premisama, pravilima silogizma, odrediti figuru i modus silogizma i izvesti zaključak).

Pitanja za 6. ocenu  – oblast Metodologija:

1. Čime se bavi metodologija?
2. Kako se nauke mogu podeliti? U čemu su razlike između raznih nauka?
3. Koji faktori igraju ulogu u razvoju nauke, odnosno u dolaženju do novih otkrića?
4. Kakva je razlika između činjenica i teorija (objašnjenja činjenica) u nauci? Objasni pojmove naučnog zakona i naučnog modela.
5. Objasni ulogu hipoteza, dedukcije i eksperimenata u naučnom istraživanju. Šta su rivalske teorije?
6. Koje su glavne odlike metodologije društvenih nauka?
7. Objasni opovrgljivost kao kriterijum nauke koji je predložio Karl Poper.
8. Objasni razliku između naučne i nenaučne teorije na primeru teorije evolucije.

Opiši naučne epizode i poveži ih sa metodološkim pojmovima:

1. Galilejev eksperiment sa bacanjem tela različite težine sa krivog tornja u Pizi (važnost eksperimenta)
2. Bekerelov eksperiment sa fluorescencijom koji je doveo do otkrića radioaktivnosti   (sreća kao faktor u dolaženju do otkrića)
3. Fraunhoferovo otkriće spektralnih linija  (činjenice i teorije)
4. Tiho Braheov neuspeh u merenju paralakse zvezda  (pomoćne pretpostavke u istraživanju)
5. Razlika između Ptolomejevog i Kopernikovog sistema (rivalske teorije koje objašnjavaju iste činjenice)
6. Toričelijev eksperiment sa živom (opovrgljivost kao kriterijum nauke)