Brojevi kao počela

A među njima i pre njih [Leukipa i Demokrita] posvetili su se matematici i prvi je unapredili takozvani pitagorejci; pa kako su u njoj bili vaspitani, pomislili su da su njezina počela počela svih bića. No budući da su u matematici brojevi po prirodi prvi, – činilo im se pak da u brojevima zapažaju mnoge sličnosti s onim stvarima koje jesu i s onima koje postaju, i to više nego u vatri, zemlji i vodi (da je na primer jedno određeno svojstvo brojeva pravednost, drugo duša i um, a treće zgodna prilika, i svaka druga stvar tako reći na isti način), i videli su osim toga u brojevima svojstva i razmere muzičkih akorda, – budući dakle da se pokazivalo da su druge stvari po celoj prirodi slične brojevima, ali da su brojevi prvi između svega što u prirodi postoji, pomislili su da su elementi brojeva elementi svih bića i da je čitavo nebo harmonija i broj; i ono što su mogli u brojevima i muzičkim akordima pokazivati da se slaže sa svojstvima i delovima neba i s čitavim kosmičkim poretkom skupljali su i prilagođavali jedno drugome. A ako je gde šta manjkalo, trudili su se da to onamo uvedu kako bi im čitava nauka bila skladna. Navodim primer: budući da se čini da je broj deset savršen i da obuhvata u sebi čitavu prirodu brojeva, kazuju da postoje 10 telesa koja se kreću po Nebu; a budući da je očigledno da ih ima samo 9, prikazuju zbog toga protivzemlju kao desetu.

Aristotel, Metafizika (navedeno prema: Herman Dils, Pretsokratovci I, str. 398.)

Jasno je najzad i da su oni, koji su smatrali da je broj počelo, smatrali da počelo postoji takođe i kao materija bićima i kao njihovo svojstvo i kao njihovo stanje; a smatrali su da su elementi broja parno i neparno; od toga pak da je jedno neograničeno, a drugo ograničeno, a broj jedan da se sastoji od toga obojega (da je naime i paran i neparan); broj pak da proizlazi iz jedinice, a brojevi da su, baš kao što je rečeno, čitavo nebo.

Aristotel, Metafizika, ( isto , str. 399.)

Aleksandar u svom delu Redosled filozofa priča da je u Pitagorinim zabeleškama našao i ove podatke. “Princip svih stvari jeste monada, ili jedinica; iz ove monade proizlazi neodređena dijada (dvojstvo) i služi monadi – svome uzroku – kao materijalna podloga; iz monade i neodređene dijade proizlaze brojevi; iz brojeva tačke; iz tačaka linije; iz linija površine; iz površine čvrsta tela, osetljiva tela, čiji su elementi: vatra, voda, zemlja i vazduh. Ovi se elementi među sobom menjaju i u potpunosti prelaze jedan u drugi, i sastavljaju se da bi stvorili jedan živi kosmos, razuman, sferičan u čijem se središtu nalazi Zemlja, koja je i sama sferičnog oblika i svuda naseljena.”
Diogen Laertije, Životi i mišljenja istaknutih filozofa, str. 273.

Pitagorejske pouke

1. Kada odlaziš u hram, skrušeno se pokloni i nemoj se usput baviti, ni rečju ni delom, nikakvim svetovnim poslovima…

4. Izbegavaj prometne ulice i hodaj stazama…

8. Ne potiči vatru nožem…

10. Čoveku koji podiže na sebe teret pomaži naprtiti, ali mu nemoj pomagati da ga sa sebe skida…

14. Kada ideš na put, nemoj se okretati natrag jer te slede Erinije…

26. Ne smejati se grohotom.

28. Desnicu nemoj olako svakome pružati…

29. Ne proždiri srce.

(str. 420.)…

[moguća tumačenja ovih pouka]

“ne poticati vatru nožem”, što je zapravo značilo: ne dražiti oštrim rečima onoga koji plamti od gneva; …

“ne izjedati sebi srce”, u smislu: ne mučiti samoga sebe žalošću; …

“ne hodati prometnim ulicama” kojom izrekom je savetovao da se ne sledi mnenje većine, nego da se pristane uz mišljenje one nekolicine koja je upućena u pravo znanje; …

“onima koji nose teret pomagati prtiti, ali ne (sme im se pomagati) skidati ga”, kojom izrekom je preporučivao da nikome ne potpomažemo u lenjosti, nego naprotiv u vrlini i radinosti. Herman Dils, Pretsokratovci I, str 419, 420.

Politički stavovi pitagorejaca

Pitagorejci su držali – naučivši to od njega (sc. Pitagore), – da je korisno misliti da božanstvo postoji i da je prema ljudskom rodu tako raspoloženo da ga nadgleda i da ga ne zanemaruje. Mi naime trebamo takvu upravu kojoj se ni po koju cenu nećemo opirati, a baš takva biva uprava božanstva, ako je doista božanstvo takvo kakvo zaslužuje da upravlja svime. Kazivali su naime da je čovek doista već po svojoj prirodi obesno biće, – a to su govorili s punim pravom, – i da je isto tako nestalno po svojim porivima kao i po željama i drugima svakovrsnim strastima: treba mu dakle jedna takva vrhovna moć i vlast koja će mu nametati razborito suzdržavanje i red. … A uopšte su mislili da treba suditi da nema većega zla od anarhije. …

O vladarima pak i podanicima mislili su ovako: za vladare su naime kazivali da moraju biti ne samo mudri nego da moraju takođe ljubiti podanike; i za podanike su kazivali da moraju biti ne samo poslušni nego da moraju takođe ljubiti vladare. …
Herman Dils, Pretsokratovci I, str. 423-424.