Tag archive for "lok"

Uvod u filozofiju - hrestomatija

Filozofske discipline – citati

1 Comment 02 July 2013

Kantova podela filozofije Stara grčka filozofija delila se na tri nauke: fiziku, etiku i logiku. Ta podela potpuno odgovara prirodi stvari, pa kod nje nema ništa da se ispravlja, osim možda da se doda njen princip, kako bismo se na taj način uverili, delom, u njenu potpunost, delom da bismo pravilno odredili nužne pododeljke. Celokupno […]

Continue Reading

Filozofske discipline

Moderne političke teorije

Comments Off on Moderne političke teorije 30 June 2013

Politika i filozofija su bliske utoliko što svaka politika operiše nekim idejama koje se tiču svih, i koje se naravno mogu kritikovati. Filozofiju prevashodno interesuju principi na kojima počiva neko društvo, a ne takozvana dnevna politika. Teoriju moderne politike osniva jedan renesansni mislilac – Nikolo Makijaveli (Italija, 1469-1527). Makijaveli je uvideo da je politika racionalna […]

Continue Reading

Moderna filozofija

Lajbnic Gotfrid Vilhelm

Comments Off on Lajbnic Gotfrid Vilhelm 23 May 2013

Lajbnic (Nemačka, 1646-1716) je takođe filozof čije učenje spada u racionalizam. Osim filozofije bavio se i matematikom i diplomatijom. Lajbnic je jedan od tvoraca računa beskonačno malih brojeva (današnjih izvoda i integrala) koji je u isto vreme, nezavisno od njega, bio otkrio i Njutn. Matematika je bila ono što je Lajbnica vodilo ka racionalizmu (kao […]

Continue Reading

Moderna f. - hrestomatija

Džon Lok – citati

Comments Off on Džon Lok – citati 22 May 2013

Program teorije saznanja Pošto je, dakle, moja namera da istražim poreklo, izvesnost i opseg ljudskog znanja, kao i osnove i stepene verovanja, mnenja i saglašavanja, ja zasad neću ulaziti u fizičko razmatranje duha, niti ću se truditi da ispitam u čemu je njegova suština, niti kakvim kretanjima duha ili promenama tela mi dobivamo osete u […]

Continue Reading

Moderna filozofija

Džon Lok

Comments Off on Džon Lok 22 May 2013

Jedna od zasluga Džona Loka (Engleska, 1632-1704) sastoji se u tome što je precizno postavio osnovno pitanje moderne filozofije o poreklu, granicama i izvesnosti znanja čime je definisan predmet teorije saznanja (epistemologije). Način na koji je odgovorio na to osnovno pitanje određuje poseban filozofski pravac – empirizam (empirija=iskustvo). Empirizam je filozofsko stanovište koje smatra da […]

Continue Reading

Moderna filozofija

Prosvetiteljstvo

Comments Off on Prosvetiteljstvo 20 May 2013

U toku 18. veka, ideje o razumu kao izvoru sposobnosti da samostalno znamo šta je istinito, postaju šire prihvaćene. Niz francuskih filozofa (Volter, Ruso, Didro, Dalamber, Lametri, Holbah, Kondijak, Monteskje i Helvecijus) se ne zadovoljava time da te ideje postoje u knjigama, već žele da izvuku iz njih što više posledica i učine ih šire […]

Continue Reading

© 2024 Kratka istorija filozofije. Powered by WordPress.

Daily Edition Theme by WooThemes - Premium WordPress Themes