Matematička indukcija je oblik deduktivnog zaključivanja (ime “indukcija” je dobila zato što samo liči na indukciju) koji se sastoji od dva koraka:
najpre neku teoremu dokažemo za n=1, gde je n promenljiva koja može da uzme vrednost svih prirodnih brojeva (od 1 do ∞), i
onda dokažemo da ako teorema važi za neku vrednost n, važi i za tu vrednost n uvećanu za 1, odnosno za n+1.

Na ovaj način smo teoremu dokazali za bilo koju vrednost n iz skupa prirodnih brojeva, jer smo dokazali da je teorema tačna za n=1, a isto tako, da ako je tačna za n=1, tačna je i za n=2 (po drugom koraku dokaza), ako je tačna za 2 tačna je i za 3 i tako u beskonačnost.

Pošto je na taj način teorema potpuno dokazana, matematička indukcija je oblik deduktivnog dokazivanja u kome teza (teorema) logički sledi iz argumenata, i ne može biti neitsinita ako su argumenti istiniti.

Matamatičkom indukcijom se mogu dokazati razne teoreme.

Teorema:
Za svako n (gde je n prirodan broj) važi da:

1+2+3+…+ n = (n (n+1))/2

(ovo je inače jednačina iz čuvene priče o malom Gausu, koji je dobio od učitelja zadatak da sabere prvih 50 brojeva. Gaus je odmah uočio pravilnost)