Deo kursa “Osnovni oblici mišljenja”. U prezentaciji je objašnjen filozofski pojam univerzalnog koji se koristi u etici i metodologiji i njegova razlika u odnosu na logičko univerzalno.
Continue ReadingFilozofske discipline, Kurs f., Osnovni oblici mišljenja
Deo kursa “Osnovni oblici mišljenja”. U prezentaciji je objašnjen filozofski pojam univerzalnog koji se koristi u etici i metodologiji i njegova razlika u odnosu na logičko univerzalno.
Continue ReadingU 19. i 20. veku u politici učestvuju velike grupe ljudi, baš zbog toga što je njihova saglasnost postala neophodna za održavanje poretka. Pored rešenja koja se moraju pozivati na interese ovih grupa, javlja se i problem ideologije, kojom se saglasnost osigurava čak i onda kada se neke činjenice protive nekom skupu ideja. Može se […]
Continue ReadingPolitika i filozofija su bliske utoliko što svaka politika operiše nekim idejama koje se tiču svih, i koje se naravno mogu kritikovati. Filozofiju prevashodno interesuju principi na kojima počiva neko društvo, a ne takozvana dnevna politika. Teoriju moderne politike osniva jedan renesansni mislilac – Nikolo Makijaveli (Italija, 1469-1527). Makijaveli je uvideo da je politika racionalna […]
Continue ReadingEtika je kroz istoriju filozofije prošla kroz više faza. Grci su se etikom bavili kao generalnom teorijom vrline. Već tada su se etičke teorije našle pred izazovom koji su postavili sofisti, koji su primetili da se etički stavovi razlikuju od čoveka do čoveka i od naroda do naroda. Njihovo rešenje bilo je da se, kada […]
Continue ReadingU okviru pozitivizma, filozofija dobija zadatak da se bavi metodologijom nauke. Iako metoda nauke predstavlja zbir stavova o tome kako “treba” da postupamo baveći se naukom, ona se nekako provukla između stava pozitivista o besmislenosti etičkih stavova (koji su vrsta “treba” stavova) i osećanja da je naučno istraživanje proces koji ima svoja pravila čija se […]
Continue Reading© 2024 Kratka istorija filozofije. Powered by WordPress.