Предлог иновираног програма за предмет филозофија у трећем разреду гимназије (и средњих стручних школа)
(са препорученим оквирним фондом за 72 часа – 2 часа наставе недељно)
|
* Теме обележене звездицом су опционе и могу се обрађивати у редовној или додатној настави сходно могућностима и интересовањима ученика. Бројеви у загради имају искључиво оријентациону функцију, и представљају збир часова потребних за обраду и увежбавање/утврђивање/систематизацију наставних садржаја. |
1. Увод (3+1)
Филозофија и мишљење. Филозофија и логика. Специфичност логике
Логика и свакодневно мишљење. Логика и језик: Веза језика и мишљења, шта је језик, функције језика, симболни језик, конотација и денотација знака
Ужа одредба предмета логике: Општа одредба закључивања (истинитост и исправност) и дедуктивно закључивање
2. Исказ (7+3)
Појам или термин (језички и логички). Обим (и домен) и садржај, врсте и односи појмова
Методе одређивања и уређивања појмова: дефиниција, деоба и класификација
Смисао и структура исказа. Врсте исказа. Сазнајни и вредносни искази
Интерпретација категоричких исказа. Егзистенцијално значење категоричких исказа (анализа путем дијаграма)
3. Савремена исказна логика (5+3)
Формални језик. Језик исказне логике
Везници. Формуле исказне логике
*Дрво потформула
Семантика исказне логике – методе за утврђивање истинитосних вредности исказа. Истиносне таблице
Таутологије. Метода свођења на противречност
* Метода дискусије по слову
* Везе међу везницима. Дуалност
4. Класична теорија закључивања (укупно 11+6)
Непосредно закључивање (4+2)
По опозицији – логички квадрат
По конверзији, обверзији и контрапозицији
Савремена интерпретација непосредног закључка – ограничења и приказ дијаграмом
Посредно закључивање (7+4)
Структура и врсте посредног закључка (индуктивни, дедуктивни и аналогијски)
Силогизам. Категорички силогизам
Фигуре, модуси и правила категоричког силогизма
Сорит
Неки некатегорички облици силогизма
Примена силкогизма у критичком мишљењу
5. Савремена предикатска логика (3+3)
Језик предикатске логике. Предикати и релације
Квантификатори. Формуле предикатске логике
*Интерпретације – модели предикатских формула
*Ваљане формуле
Неки примери превођења са обичног на формални језик
6. Формалне теорије и системи (4+1)
Особине формалних теорија
Рачун исказа. Дедуктивна правила и природна дедукција
Савремена интерпретација теорије силогизма
7. Доказивање (2+1)
Структура доказа. Врсте доказа. Потврђивање и оповргавање
Примена закључка у доказу (у свакодневном мишљењу, у емпиријским наукама и математици)
8. Логичке грешке (2+2)
Систематизација грешака (језичког и ванјезичког порекла). Типичне грешке у закључку
Типичне грешке у доказу
9. Општа методологија (укупно: 11+4)
Наука и знање (2+1)
Научно и друге врсте знања
Различити извори и методе стицања знања
Специфичности језика науке
Научне методе и научно објашњење (9+3)
Теорија и искуство
Појам научне хипотезе. Постављање и проверавање хипотеза
Индуктивна метода
Појам и врсте научних чињеница. Посматрање и експеримент, мерење и статистичка обрада података
Појам научног закона; врсте закона
Узрочност и узрочни закони
Врсте објашњења и дедуктивна метода у науци
Научне теорије и системи
*Класификација наука
*Револуције у науци и раст научног знања
***
ПРЕДЛОГ ТЕМА ЗА ДОДАТНУ НАСТАВУ
Филозофија науке
Индуктивно закључивање
Парадокси
Логика и реторика
Еристика
Скупови
Математичка индукција
Геделове теореме непотпуности
Образложење предлога за иновирање програма наставе филозофије у трећем разреду (гимназија свих усмерења и средњих стручних школа)
Испуњење програмских циљева
У припреми Предлога руководили смо се дефинисаним циљевима наставе филозофије који су наведени у иновираним наставним програмима за гимназију, а усвојеним на Националном просветном савету 2011. г. Мишљења смо да они у целини покривају широку лепезу предметних и, нарочито, међупредметних компетенција на које се фокусира актуелна реформа општег образовања. Истичемо, за ову прилику, редоследом оне које сматрамо посредним и непосредним задацима наставе филозофије у трећем разреду, а то су да ученици:
– овладају знањима о елементима и принципима ваљане мисли и активно их користе у структурисању властитог сазнања и алгоритамском решавању проблема;
– разумеју структуру сазнајних способности, сложени однос језика и мишљења у процесу сазнавања и развију осетљивост за типичне грешке у закључивању и доказивању присутне у свакодневној комуникацији;
– познају методолошку структуру научног и филозофског истраживања и оспособе се за примену критичко-рационалних метода у решавању практичних и теоријских проблема,
– овладају различитим мисаоним стратегијама и унапреде самостално и критичко суђење кроз анализу и интерпретацију филозофских текстова и реконструкцију филозофских аргумената,
унапреде способности за разложно (писмено и усмено) излагање мисаоних садржаја и учешће у расправи на начин који доприноси развијању атмосфере отворености и узајамног уважавања,
– овладају анализoм комплексних питања и идеја зарад формирања властитог погледа на проблеме савременог света,
усвоје и практикују интелектуалне врлине, ставове и вредности: интелектуалну отвореност и радозналост, истинољубивост, уважавање сведочанства и аргумента, спремност на аутокритику, толеранцију према разликама у мишљењу и непристрасност у процени властитих и туђих становишта, поступака и постигнућа,
развију осетљивост за социјални и културни контекст, идентитет и разлике, овладају вештинама успешне комуникације, тимског рада и практикују технике за конструктивно решавање конфликата у свакодневном животу,
усвоје целовит приступ образовању који се темељи на међузависности и трансферу знања из различитих области, усаврше методе и технике за поспешивање властитог учења, развијају интересовање за (теоријска) знања, умећа и вештине потребне за даље образовање, индивидуални и професионални развој, и припреме се да у процесу доживотног учења адекватно одговоре на неизвесности и промене у каријери и социјалном статусу.
У обухвату наставих садржаја које овде предлажемо упућени читалац, тј. наставник филозофије у средњој школи може да уочи ништа мање јасну припрему за реализовање преосталих (у Програму) наведених циљева двогодишње наставе предмета Филозофија, а то су да ученици:
доведу у везу властита мисаона искуства са карактеристичним филозофским проблемима и упознајући различита филозофска становишта стекну свест о сложености и креативној компоненти интелектуалног напора да се проникне у структуру стварности,
разумеју значај историјског контекста и развојне димензије у настанку филозофских схватања, као и узајамно преплитање културних и интелектуалних традиција у настанку научних теорија и духовних творевина западне културе,
разликују сазнајне од вредносних судова и артикулишу властити вредносни систем у суочавању са етичким дилемама и изазовима друштва у коме живе,
oспособе се да преузиму одговорност за себе, за друге, као и за природно и друштвено окружење, и да са успехом учествују у јавном животу друштва.
интердисциплинарност и међупредметне компетенције као оквир програмске концепције
Фокусирање на примену усвојених знања и (кроз практичне задатке) техника закључивања и доказивања предлажемо не само као увод у наредну годину учења филозофије или као подршку у овладавању образовним садржајима других предмета (а не само граматике, математике и информатике и рачунарства), те припрему за академски ниво учења, већ и као процес освешћивања, артикулисања и нормативог уређивања процедура сопственог мишљења и начина комуницирања. Сматрамо да се усвајањем логичке културе ученици уједно оспособљавају и за креативно и критичко мишљење у решавању свакодневних проблема, учешће у толерантној и аргументованој расправи. Под овим подразумевамо нпр. уочавање проблема, разјашњавање теме или спорних теза, препознавање изричитих или прећутних претпоставки у аргументацији, избор и употребу релевантних логичких метода за дебату или дискусију, процену поузданости и проверљивости података и критичко коришћење различитих извора сазнања у оспособљавању за самостално и целоживотно учење.
Развијању способности (и не само вештина) исправног и аргументованог мишљења требало би да указивањем на употребу логичких правила/техника доприносе (поред математике) и други предмети у којима се посредују научна знања. Међутим, учинити структуру научног знања као такву у целини јасном и прегледном остаје специфични задатак овог предмета. Тај интердисциплинарни оквир је посебно наглашен завршним делом Предлога иновираног програма када је у питању упознавање и разликовање научних метода, почев од обраде научних чињеница, преко улоге коју у развоју знања имају хипотезе, примена индукције и дедукције у њиховом постављању и проверавању, све до етаблирања у законе и теорије.
допринос осталим циљевима: формативни и васпитни, уз образовне циљеве логике, и како их постићи
Развијање способности за систематско, самостално, креативно и критичко мишљење мора се свесно подржати програмом, а не препустити нади да ће се свакако догодити савлађивањем логичких теорија и поступака као наставним темама. Таква инерција препознатљива је неретко у пракси, када се сервирају већ дате логичке норме и готова решења филозофских проблема, при чему ученик ниједно не препознаје нити искушава као изазов сопственом мишљењу. Наставу која би акценат ставила на интригантне примере, дебатну и дискусиону форму часа, самосталан и тимски пројектни рад, видимо као полигон за практиковање и неговање интелектуалних врлина, ставова и вредности као што су: интелектуална отвореност и радозналост, истинољубивост, уважавање сведочанства и аргумента, спремност на аутокритику, толеранцију према разликама у мишљењу и непристрасност у процени властитих и туђих становишта, поступака и постигнућа.
Наравно, пуко побрајање наставних тема не говори много само за себе, тако да из приложене листе није сваки пут видљиво на какве формативне и васпитне ефекте циљамо. Усклађивање образовних са овим, такође есенцијалним захтевима често се губи из вида, јер су функционални и васпитни задаци наведени обично у штуром облику и без довољно сугестија како би се могли остварити кроз образовне садржаје, поготово ако дође до „загушења“ овим последњим. На то ћемо даљом разрадом предлога програма указати не само оријентационо, већ и кроз посебан документ, семинаре и детаљна упутства за колеге (па и помоћ у избору наставног материјала) како да их на што ефикаснији и занимљивији начин остваре.
осавремењивање наставе модерним логичким теоријама
Предлог иновираног програма наставе филозофије у трећем разреду гимназије (за све смерове) захтева и конструктивни одговор Секције наставника овог предмета на предлог који је Српском филозофском друштву поднео г. Коста Дошен, редовни професор логике на Филозофском факултету у Београду. Мотиве за уношење нових садржаја донекле делимо, с обзиром да се већ годинама носимо са једним, у том делу непотпуним програмом и за потребе савремене наставе сасвим неадекватним (а јединим прописаним) уџбеником који га прати. Тренутно стање је такво да се довијамо како ко зна и уме – углавном развијајући властите приступе и концепције, а неретко и креирајући алтернативне наставне материјале.
осврт: крута формализација неприхватљива као начин увођења у логику
Настава филозофије у трећем разреду гимназије има за окосницу упознавање логике, и утолико је легитиман захтев да то не буде на нивоу на којем се она развојно зауставила у оквиру аристотеловске поставке. Али не и са потпуним искључивањем области у којима би се ученици поступно уводили у разликовање и повезивање логичког и језичког плана на начин који би за њихов узраст и образовну припрему био једини адекватан и далеко применљивији у свакодневној комуникацији. Погледамо ли иностране наставне програме за овај, па и виши ниво школовања, нигде нећемо наићи на потпуно искључивање „традиционалне“ логике, већ на очување њене прагматичке, хеуристичке и дидактичке вредности, уз указивање на сва ограничења и „корекције“ које јој намећу теоријски увиди модерне формалне логике. Овде је приложен предлог како да се удружено искористе достигнућа обе традиције без потребе да се наглашава њихова непомирљивост и програмски одваја тако да произведе утисак неадекватности и превазиђености једне од њих. Препуштамо то питање стручној расправи на највишем нивоу, с којом средњошколска настава нема ништа, барем онолико колико ни настава физике у гимназији, која се такође није одрекла њутновске парадигме.
Штавише, сведоци смо својеврсног oживљавања аристотеловске традиције, кроз тенденцију да се упознавање са силогистичком теоријом закључивања осавремени и да у средњошколској и универзитетској настави буде још присутније као окосница наставних програма са широком прагматичком основом, какви су курсеви из тзв. критичког мишљења као области примењене логике (било да је реч о засебном предмету или дидактичком приступу који интегрише процедуре формалне и неформалне логике у анализи различитих видова и употреба мишљења). Ограничено везивање за програмске корелације образовних/формативних задатака и садржаја логике, математике и информатике, према томе, преуско је и ничим оправдано, још мање трансформација уводног филозофског програма предмета у формализовано излагање логике као искључиво математичке дисциплине. Поред тога, очекивање аутоматских просвећујућих ефеката од „спуштање“ академске дисциплине која формулише строге захтеве за конструкцију теоријског знања и уједно демонстрира начин на који их и сама испуњава, има ограничене домете и не доводи нужно до оспособљености ученика да научено интегрише и примени у ситуацијама стицања нових знања или продубљивања постојећих (да не говоримо о култивисању вештина и ставова потребних у свакодневној комуникацији). Оно пре рефлектује одсуство искуства рада са популацијом гимназијских ученика које оптерећује већину ауторских приступа у постојећим наставним програмима, и јесте један од задатака реформисања наставних програма оријентисаних на садржаје у правцу остварљивих и узрасно примерених исхода.
Отуда, начела нашег предлога за иновирање програма јесу:
– неговати ширину и флексибилност у настави предмета који је колико увод у филозофију толико и припрема за студије на различитим факултетима, а не само формализација логичких процедура као потпора исходима математичких и информатичких дисциплина,
– уместо номиналних корелација међу предметима, обезбедити ефективну размену и примену знања стечених у настави логике и других дисциплина.
Уместо закључка, напомена да Развојном тиму предстоји и:
1. Израда упутстава за реализацију наставе филозофије у трећем разреду гиманзије и средњих стручних школа;
2. Анализа искустава из других образовних система – модернизованих програма и уџбеничке литераутре;
3. Организовање семинара (као облика професионалног усавршавања) о употреби савремених наставних метода и мултимедија у овладавању „примењеном” логиком.
На критичко разматрање поднео:
Тим за развој програма филозофије у средњошколској настави (Секција наставника филозофије у СФД)
Прилог: Предлог иновираног програма
