Stoici

Najviše dobro

Seneka

Sasvim je ista stvar da li kažem: “Najviše dobro je duša koja prezire slučajnosti i raduje se samo svojoj vrlini” ili: “Nesavladljiva snaga duše, puna uviđavnosti, spokojna u delanju, a pri tome bogata čovekoljubljem i brigom za one sa kojima saobraća”. Ono se može odrediti i ovako: “Blaženim možemo nazvati čoveka za koga ništa nije dobro ili zlo nego samo dobra ili zla duša, koji voli poštenje, kome je njegova vrlina sve, koga slučaj ne može ni uzdići ni slomiti; koji ne poznaje nikakvo veće dobro nego ono što ga sam sebi može dati i za koga se pravo uživanje sastoji u preziranju čulnih zadovoljstava”.
Seneka, Rasprava o blaženom životu, str. 34.

Ravnodušnost prema subini

Zato se čovek mora probiti do slobode; a ova se ne postiže ničim drugim, nego ravnodušnošću prema sudbini.

Jer – a to upravo i jeste ropstvo, naklonost sudbine počinje da joj [duši] postaje potreba, posledica toga jeste život brižan, pun sumnja, sav u strahu od slučajeva; svaki trenutak pun je teškog iščekivanja.

Celo carstvo sudbine prezreću, ali ću opet, ako mi se ostavi izbor, odabrati iz njega bolji deo. Sve što god mi se dogodi, biće dobro; pa ipak želim da mi se dogode lakše i prijatnije stvari i koje će onom ko s njima ima posla manje brige zadavati.
Seneka, Rasprava o blaženom životu, str. 35,47 i 60.

Odnos Seneke prema Epikuru

Ja mislim – iskazujem svoje mišljenje ako ono i neće biti pravo mojim istomišljenicima iz Stoičke škole – da su Epikurova učenja moralno besprekorna i pravilna, i da su, kad se podrobnije razmotre, čak i stroga; jer on uživanje svodi na na nešto veoma sitno i neznatno, i isti zakon koji mi postavljamo za vrlinu postavlja on za uživanje. On naređuje da se uživanje pokorava prirodi; a što je za prirodu dovoljno, to je za raskoš isuviše malo…

Zato neću govoriti, kao veliki deo naših (tj. stoičara), da je Epikurova škola učiteljica sramotnih radnji, nego kažem ovo: ona je na rđavu glasu, ona je nepravedno ozloglašena. Seneka, Rasprava o blaženom životu, str. 44.

Epikur

Zadovoljstvo kao osnovno dobro

Ostaci antičkog Rima

Za sve ono što radimo i stvaramo svrha je to da budemo slobodni od telesnih bolova i slobodni od obespokojavajućeg straha. I kad smo to postigli, onda se stiša svaka oluja koja besni u našim dušama, jer čovek više nema potrebe da se obazire na bilo šta što bi mu još nedostajalo, jer više ne mora da traži ništa što bi još bilo potrebno za postizanje potpunog zadovoljstva kako duše tako i tela. Samo kad nema zadovoljstva, osećamo neprijatnost, i samo u tom slučaju osećamo potrebu za zadovoljstvom. A kad nezadovoljstvo ne osećamo, onda nam više ni zadovoljstvo nije potrebno. I upravo zbog toga kažemo da je zadovoljstvo i početak i kraj blaženog života. Zadovoljstvo je naše prvo i zajedno s nama rođeno dobro, ono služi kao polazna tačka za selokupno biranje i odbijanje. O zadovoljstvu vodimo računa zato jer nam ono služi kao merilo u prosuđivanju svih dobara. I baš zbog toga što je zadovoljstvo prvo i nama prirođeno dobro, mi ne donosimo naprečac odluku o eventualnom uživanju. Dosta često se dešava da se odreknemo naslada ako one kao posledicu donose neku neprijatnost.
Diogen Laertije, Životi i mišljenja istaknutih filozofa, str. 373.

Izvod iz “Osnovnih misli”

2. Smrt za nas ne znači ništa, jer telo koje se rastvara ne oseća ništa. A što je bez osećanja to za nas ne znači ništa.

12. Ne možemo se osloboditi straha koji nas obuzima pri ispitivanju stvari od najveće važnosti, ako ne poznajemo prirodu celokupne vasione, nego živimo u strahu od onoga što nam pričaju mitovi. Nemoguće je, dakle, u potpunosti uživati zadovoljstva bez proučavanja prirode.

16. Slučaj samo retko kad smeta mudrom čoveku; njegovim najvećim i najvišim ciljevima upravlja i upravljaće razum u toku čitavog njegovog života.

17. Život pravičnog čoveka najmanje ometa nespokojstvo, dok je život nepravičnog čoveka ispunjen najvećim nespokojstvom.

23. Ako svoja čulna zapažanja odbaciš, onda nemaš nikakvog oslonca na šta bi se mogao pozvati pri ocenjivanju onih zaključaka koje smatraš pogrešnim.

27. Od svega što nam mudrost stvara da bismo osigurali sreću kroz čitav život, najveća je stvar sticanje prijateljstva.
isto, str. 375-377.