Logika, Metodologija

Metodologija društvenih nauka

Comments Off on Metodologija društvenih nauka 26 April 2015

Rekli smo da je karakteristika društvenih nauka to što se one bave razumevanjem čovekovog sveta, sveta koji on stvara kao slobodno biće. Iz ove glavne karakteristike društvenih nauka slede i ostale osobine metodologije društvenih nauka. Osnovna metoda koja je specifična za društvene nauke je razumevanje teksta, odnosno, znakova i jezika koji nam otkrivaju misli i namere ljudi i grupa koje proučavamo.

Pošto se društvene nauke bave čovekovim svetom, oblicima mišljenja i delovanja čoveka, za uspešno bavljenje ovim naukama biće potrebno što bolje poznavati taj svet i sebe samog. Ako se bavimo biologijom ili fizikom, naš predmet se ne tiče toga ko smo mi i kako inače, nevezano za biologiju ili fiziku, razmišljamo. Kod društvenih nauka, to je važno. Treba što bolje poznavati sebe samog i ljude koji nas okružuju. Poznavanje ljudi obično je povezano sa svešću o velikim razlikama koje postoje između ljudi. To znači da je u društvenim naukama mnogo teže zaključivati o opštim karakteristikama ljudi u odnosu na opšte karakteristike nekog jedinjenja u hemiji ili pojave u fizici.

Zbog toga što se prirodne nauke bave čovekom, ono što mi jesmo i kako razmišljamo, koje želje i interese imamo, vršiće mnogo veći uticaj na naše teorije, nego što je to slučaj u prirodnim ili egzaktnim naukama. Naša porodična istorija, naš položaj u društvu, naša nacionalnost ili pol mogu igrati veliku ulogu u formulasanju naših stavova. Ovaj uticaj se ne može sasvim izbeći, ali bi trebalo da bude osvešćen jer su i društvene nauke takođe nauke koje se rukovode načelom da u normativnom smislu ne postoje različite istine za razlilčite ljude. Različita viđenja istine su različita viđenja jedne istine, kao i kod drugih nauka.

Društvene nauke često imaju društvene posledice koje naučnici mogu uzimati u obzir pri formulisanju svojih teorija. Na primer, istoričari se mogu ustručavati da govore o činjenicama koje optužuju njihovu grupu ili je prikazuju u negativnom svetlu. Ljudima je važno ko je nešto skrivio ili ko je bio odgovoran za nešto, a to može imati neželjene posledice. To je još jedan vid izvan-naučnog uticaja koji se mora imati u vidu.

U društvenim naukama ispitujemo oblike života ljudi, uvek sa ciljem da te oblike uporedimo u odnosu na neku opštu svrhu ili vrednost. Ova okolnost da vrednosti igraju ulogu u društvenim naukama, može biti razlog da se ovim naukama ospori naučni karakter, pošto se na vrednosti može gledati kao na nešto što je samo subjektivno i različito od čoveka do čoveka. Iako su vrednosti naravno povezane sa čovekovom subjektivnošću, to ne znači da je njihovo važenje proizvoljno. Mi stalno živimo u okruženju normi i vrednosti. Svaka ljudska zajednica ima određene zakone, određen moral kojim uređuje međusobne obaveze, određene običaje i preovlađujući način razmišljanja. Sve ovo nije proizvoljno i podvrgnuto je nekoj racionalnosti. Zbog toga se društvene nauke mogu baviti vrednostima a da ne izgube naučni karakter.

Ono što omogućava objektivnost govoru o vrednostima je mogućnost da bar neke vrednosti budu usaglašene. Na primer, ako usaglasimo da je jedan od ciljeva sociologije harmonično i uspešno društvo, onda ćemo moći činjenično raspravljati da li ovaj ili onaj oblik organizacije društva vodi ka ovoj harmoniji ili ne.

Poželjno je da oni koji se bave društvenimm naukama dobro poznaju metodologiju svih nauka, iz prostog razloga što se metode dedukcije i indukcije korsite i u društvenim naukama, a i sami naučnici su deo društva. Od kada su prirodne nauke počele postizati velike uspehe u otkrivanju osobina prirode (19. i 20 vek) postoji stalni pritisak da i društvene nauke postignu sličan uspeh. Tako su se filozofi i istoričari jedno vreme trudili da otkriju zakone istorije, po analogiji sa zakonima fizike. Međutim, u ovim naporima da se društvene nauke izjednače sa prirodnim postoji rizik da se izgubi njihova specifičnost i čoveku ospori mogućnost da slobodno bira forme vlastitog života, mogućnost koju veći deo prirode nema.

Ljudi mogu da komuniciraju i da i toj komunikaciji menjaju uslove vlastitog života. Ako uporedimo način mišljenja, običaje i tehnologiju različitih epoha, videćemo da tu postoje velike razlike koje su nastale razvojem u materijalnom svetu i komunikacijom.

Zato je u društvenim naukama važan angažman i javno istupanje, a takođe i stil i komunikacijske veštine koje treba da ljudima približe rezultate društvenih nauka.

SHARES
Share on FacebookShareTweet on TwitterTweet

Comments are closed.

© 2017 Kratka istorija filozofije. Powered by WordPress.

Daily Edition Theme by WooThemes - Premium WordPress Themes

%d bloggers like this: