U prošloj lekciji definisali smo neposredno zaključivanje kao zaključivanje iz jedne premise pri kome se svi pojmovi koji se nalaze u premisama pojavljuju i u zaključku. Razlikujemo tri oblika takvog zaključivanja: konverziju, obverziju i kontrapoziciju.

Oblici neposrednog zaključivanja

Konverzija

Konverzija je oblik zaključivanja u kome iz jednog AEIO stava zaključujemo na novi stav u kome su zamenjena mesta subjekta i predikata u odnosu na prvi stav.

na primer, iz I stava Neki S su P neposredno zaključujemo da Neki P jesu S, tako što smo zamenili mesta S i P u iskazu.

Potpunu konverziju, imaju samo E i I stavovi. Iz Nijedan S nije P sledi Nijedan P nije S, takođe, kao što smo već rekli, iz Neki S su P sledi Neki P su S. Potpuna konverzija znači da se konverzijom dobija logički ekvivalentan stav, odnosno, stav koji je uvek istinit kada je prvi stav istinit i uvek lažan kada je prvi stav lažan.

A i O iskazi nemaju potpunu konverziju jer iz Svi S su P možemo u okviru tradicionalnog kvadrata izvesti Neki S su P, ali obrnuto ne važi, a u savremenom kvadratu ne možemo zaključiti ni na prvi iskaz.. Isto je i sa iskazom Neki S nisu P gde ne znamo da li ima nekih P koji nisu S (pošto je možda tačno Svi P su S)

Obverzija

Obverzija je oblik neposrednog zaključivanja kojim od početnog AEIO iskaza pravimo iskaz iste istinitosne vrednosti, ali koji umesto P ima u sebi negaciju predikata ne-P.

 Svi AEIO iskazi imaju obverziju. Na primer iskaz A – Svi S su P  ima obverziju u obliku iskaza E – Nijedan A nije ne-P. Obverzija nekog AEIO iskaza ima oblik njegovog par iz logičkog kvadrata koji ima isti kvantitet, a suprotan kvalitet, s tim da je predikat zamenjen njegovom negacijom.To znači da su obverzije AEIO iskaza, EAOI iskazi.

na primer, obverzija od Nijedna cena nije fiksirana je Sve cene su nefiksirane. Obverzija od Neki novinari su objektivni je Neki novinari nisu neobjektivni. Obverzija od Neki psi nisu agresivni je Neki psi su neagresivni.

Kontrapozicija

Kontrapozicija je obverzija konverzije obverzije nekog iskaza. Jednostavnije rečeno, kontrapozicija nastaje kada promenimo mesta subjektu i predikatu i umesto njihove afirmacije, uzmemo njihove negacije ne-P i ne-S.

Pošto A i O iskazi nemaju konverziju, a nastaju obverzijom E i I iskaza koja prethodi u koracima kontrapozicije prethodi konverziji, to znači da E i I iskazi nemaju kontrapoziciju. Tada iskaz A – Svi S su P ima kontrapoziciju u A iskazu Svi ne-P su ne-S (Nijedan ne-P nije S), a O  iskaz Neki S nisu P u O iskazu Neki ne-P nisu ne-S (Neki ne-P su S). Kontrapozicije A i O iskaza su takođe A i O iskazi.

Ako sve oblike neposrednog zaključivanja postavimo u tabelu ona izgleda ovako:

Primeri:

*Ovaj stav, naravno, nije faktički tačan.

** “Amater” je ovde uzeto u značenju “nije profesionalni majstor”.