Iako u prirodnim naukama preovlađuje induktivni metod, u njima ima i dedukcije, odnosno logičkog izvođenja posledica iz pretpostavki. Dedukcijom se povezuju principi i zakoni, pored toga, pomoću dedukcije predviđamo događaje koji će se dogoditi ako je neka hipoteza tačna. Jedino što dedukcijom ne radimo jeste proveravanje nekog prirodnog zakona – to uvek radimo pomoću eksperimenata, odnosno, indukcije. Eksperimenti i posmatranja povezuju naše teorije i realnost. Ukoliko se eksperimentima potvrdi ono što teorija predviđa, teorija je potvrđena iskustvom, a ukoliko se ekperimenti ne slažu sa teorijom, ona je opovrgnuta.

Skrivene pretpostavke u nauci

Rekli smo da je ova mogućnost opovrgavanja ono što razlikuje nauku od drugih obilka znanja. Pa ipak, kada se eksperimenti ne slažu sa teorijom, to ne znači da teoriju odmah treba odbaciti. Kada dobijemo podatke eksperimenata, mi ih neizbežno na neki način interpretiramo (tumačimo). U tom procesu se svesno ili nesveno služimo mnoštvom pretpostavki koje mogu biti tačne ili netačne. Ponekad se može dogoditi da smo u toku ovog procesa napravili greške.

Ova osobina eksperimantalne provere hipoteza došla je do izražaja u slučaju Tiho Brahea (Tycho Brahe, 1546-1601) danskog astronoma iz 16. veka koji je bio jedan od najboljih astronoma svoga doba. U njegovo vreme već se bila pojavila Kopernikova heliocentrična teorija, ali ona nije bila odmah prihvaćena već su mnogi astronomi, među njima i Tiho Brahe, još uvek smatrali da je Ptolomejev sistem sa Zemljom u središtu više u skladu sa činjenicama.

Tiho Brahe je imao jedan poseban argument u prilog Prolomejevog sistema. Razmišljao je ovako: ukoliko se Zemlja kreće oko Sunca, onda bi se morao menjati ugao pod kojim vidimo neke zvezde – one bi nam, recimo, čas bile sa leve, čas sa desne strane. Međutim, on u svojim posmatranjima nigde nije video tu promenu ugla. Iz toga je zaključio da posmatranja govore protiv Kopernikovog sistema. Pa ipak, mi znamo da je Kopernik bio u pravu. Brahe je u stvari nesvesno verovao da zvezde moraju biti dovoljno blizu zemlji da ovaj ugao bude vidljiv. Zvezde su u stvari veoma daleko, tako da promena ugla koja je sledila na osnovu Kopernikovog sistema postoji, ali je veoma mala i mogu je izmeriti samo precizni teleskopi koje Brahe nije imao.

Rivalske teorije

Kao što smo već rekli, teorije objašnjavaju pojave. Koliko su teorije različite od naučnih činjenica vidi se i po tome što često ima više teorija koje objašnjavaju iste činjenice, tako da se naučnici često dvoume koja teorija je bolja. Na taj na čin se dve teorije nalaze u odnosu rivalstva.

Možda najpoznatije rivalstvo među teorijama je bilo pomenuto rivalstvo između Kopernikovog i Prolomejeveg sistema. Prema znanju astronoma tog vremena, obe teorije su jednako dobro objašnjavale poznate podatke. Kopernikova teorija je bila nešto jednostavnija pošto nije predviđala dodatna kruženja planeta oko manjih vlastitih orbita (takozvani epicikli), već je predviđala da se planete kreću oko sunca po jednostavnim kružnim putanjama. Međutim, kretanje zemlje se nije primećivalo na samoj Zemlji, pa je teorija koja ga je pretpostavljala protivrečila neposrednom iskustvu. Za obrtanje Zemlje oko svoje ose postojao je još jedan prividni kontraagrument. Naime, tvrdilo se da bi predmet koji je bačen sa neke zgrade morao da padne dalje od nje, ukoliko se cela Zemlja kreće i sa sobom nosi i zgradu sa koje je predmet bačen. To se, kao što znamo, ne dešava, pa se činilo da je to argument koji govori protiv zemljinog kretanja oko svoje ose. Ono na šta ovaj argument nije računao je da postoji inercija zbog koje se u startu kreću i zemlja i zgrada i sam predmet, pa se to kretanje nastavlja i kada predmet pada, zbog čega on pada u podnožje zgrade a ne dalje od nje.

Koja će teorija prevagnuti u nekom naučnom sporu često zavisi od toga da li je ona u skladu sa ostalim teorijama u nekoj nauci, na primer, fizici. Ukoliko se dogodi da neka teorija objašnjava i pojave koje naučnici nisu imali na umu kada su teoriju smišljali, to je značajna prednost koju može da stekne neka teorija. Teorija koja predstavlja napredak u naučnom saznanju obično objašnjava više pojava nego stara teorija.

Objasniti pojave je po pravilu teže nego ustanoviti kako pojave izgledaju. Zbog toga je normalan deo nauke postojanje raznih objašnjenja za poznate pojave. Naučnici se trude da sva ta objašnjenja, odnosno, teorije, stalno izlažu novim i novim proverama, što dovodi do poboljšavanja naučnih objašnjenja.

Mnoge stvari su i danas neobjašnjene. Na primer, da li je svetlost talas ili čestica još uvek je premet naučnih rasprava. Kako funkcioniše ljudski mozak, kako su nastali elementi u zvezdama ili kako izgleda subatomski svet, još uvek su pitanja na koja nije dat potpun odgovor.
Ključne reči: eksperiment, eksperimentalna provera hipoteza, rivalske teorije, Ptolomejev sistem, Kopernikov sistem

Rezime: U prirodnim naukama koristimo i dedukciju (izvođenje i zaključivanje) dok razvijamo hipoteze, ali se hipoteze proveravaju isključivo eksperimentima. Pri tom treba imati u vidu da eksperimentalni podaci mogu biti pogrešno protumačeni, jer u njihovom tumačnju učestvuju mnoge pretpostavke koje se mogu pokazati kao netačne. Budući da je nauka proces u kome stalno nastaju nove teorije, često ista pojava bude objašnjena na različite načine, pa je pred naučnicima i zadatak da ispituju koja je teorija bolja, koja bolje objašnjva pojave.