Dok je Dekart brinuo o tome kako da se razum upotrebi u nauci, Baruh Spinoza (Holandija, 1632-1677) je više bio okrenut upotrebi razuma za rešavanje religijskih i etičkih pitanja.

U 24. godini Spinoza je bio isključen iz svoje jevrejske zajednice zbog svojih stavova o Bogu. Za života su mu objavljene dve knjige Principi filozofije Rene Dekarta i Teološko-politička rasprava. Posle njegove smrti objavljeno je njegovo glavno delo “Etika”. Ta knjiga je bila napisana “geometrijskim redom”. Na njenom početku su definicije i aksiome, a svaki sledeći stav se dokazuje pozivanjem na prethodne stavove. Spinoza je na ovaj način odgovarao i na pitanja zašto volimo ili mrzimo i da li smo slobodni ili ne. Tako da “Etika” u sebi uključuje i metafiziku i pogled na etiku izveden iz nje.

Spinoza se slagao sa Dekartom da u našem duhu postoje urođene ideje koje nam pružaju znanje o osnovnim osobinama stvarnosti. U saznanju stvari treba početi od njih, jer ćemo tako biti na sigurnom putu.

Početak koji je tražio, Spinoza nalazi u ideji beskonačne supstancije koju naziva “Bog ili priroda“. Bog je jedina stvar koja je uzrok same sebe (lat. causa sui), odnosno, kojoj nije potrebna nijedna druga stvar da bi bila shvaćena. S druge strane, na osnovu nje objašnjavaju se sve druge stvari. To uključuje čoveka: on je samo modus u Božijem duhu ili modus prirode koji zavisi od njene celine i podvrgnut je njenim zakonima.

Ova, jedina supstancija, Bog (Spinoza je, za razliku od Dekarta, smatrao da postoji samo jedna supstancija) ima beskonačno mnogo osobina ili atributa, ali naš razum može da shvati samo dva: mišljenje i protežnost (zauzimanje prostora). Ovi atributi se dalje granaju prema svojim modusima. Modusi (varijante ili oblici) protežnosti su npr. kretanje i mirovanje, dok su modusi mišljenja npr. poimanje, mašta, volja ili osećanja.

Spinoza je smatrao da ovakva slika sveta, jedna nova metafizika, omogućuje da se otklone mnoga mišljenja koja je smatrao zabludama.

Smatrao je da je naivno misliti da je istinit svet odgovara našim predstavama o onome što je dobro i korisno i da će, prema tome, saznanje njegove prave prirode biti u relaciji sa našim željama. Bog ili priroda je uzročni sistem, koji nije stvoren da bi zadovoljio potrebe ljudi.

Svrhe, prema tome, ne igraju ulogu u objašnjenju sveta, kao što je to mislio Aristotel i sholastičari. Bog nije stvorio svet radi nekog cilja, i stvari u njemu ne treba posmatrati sa željom da nađemo svrhu zbog koje one postoje, po božijoj zamisli.

Spinoza je osporavao slobodu volje (setimo se da je po njemu samo Bog slobodan) i pored toga što mi imamo ideju o vlastitoj slobodi. Mi imamo tu ideju samo zato sto su nam nepoznati svi uzroci koji deluju na nas. Spinoza je slobodu volje tumačio kao uverenje da je čovekov duh odvojen i nezavistan od njegovog tela i prirode. Smatrao je da je takvo mišljenje pogrešno i da je, obrnuto, stopljenost duha i tela tolika da su oni samo dve strane jedne iste stvari. Uzaludno je pokušavati da se telu nametnu pravila koja su suprotna opštim zakonima prirode, ali ljudi, u cilju zajedničkog produktivnog života, treba da utiču na same sebe onda kada njihovi nagoni povlače mržnju i sukobe.

Oni to mogu da urade jedino tako što će se truditi da shvate i saznaju zakone prirode koji deluju na njih. Na ovaj način, saznajući prirodu, mi saznajemo Boga i odupiremo se negativnim afektima.

Spinoza je korist od ovakvog učenja video u smanjivanju razloga za mržnju i zavist. Zlo i dobro koje čine drugi ljudi umnogome su nezavisni od njihove volje i nema smisla previše se ljutiti na njih ili im zavideti.

S druge strane, vlastitu težnju za vrlinom ne treba shvatiti kao ropstvo za koje tražimo nagradu na ovom ili onom svetu, nego kao izvor trajnog zadovoljstva na ovom svetu. Trajno dobar može biti samo onaj koji vrlinu smatra boljom od poroka, a ne gleda na nju kao na žrtvu koju čini radi nagrade.

Fanfakt:

• – Hegel je rekao: “Ili ste spinozista ili niste filozof uopšte“
• Spinoza je sahranjen ispred jedne rane protestantske crkve “Nove crkve” u Hagu. Posle rekonstrukcije u 20. veku, crkva danas služi kao koncertna dvorana.
•        – Spinozina porodica našla se u Holandiji pošto je izbegla iz Portugalije zbog portuglaske inkvizicije iz 1536. godine.

Spinozin spomenik u Amsterdamu

Spomenik u Hagu

Kuća u kojoj je 1669. živeo u Hagu

Mladi Spinoza

i nešto stariji