Razno

Предлог иновираног програма за предмет филозофија у трећем разреду гимназије (и средњих стручних школа)

Comments Off on Предлог иновираног програма за предмет филозофија у трећем разреду гимназије (и средњих стручних школа) 22 October 2013

 Предлог иновираног програма за предмет филозофија у трећем разреду гимназије (и средњих стручних школа)

(са препорученим оквирним фондом за 72 часа – 2 часа наставе недељно)

* Теме обележене звездицом су опционе и могу се обрађивати у редовној или додатној настави сходно могућностима и интересовањима ученика. Бројеви у загради имају искључиво оријентациону функцију, и представљају збир часова потребних за обраду и увежбавање/утврђивање/систематизацију наставних садржаја.

1. Увод (3+1)

Филозофија и мишљење. Филозофија и логика. Специфичност логике

Логика и свакодневно мишљење. Логика и језик: Веза језика и мишљења, шта је језик, функције језика, симболни језик, конотација и денотација знака

Ужа одредба предмета логике: Општа одредба  закључивања (истинитост и исправност) и дедуктивно закључивање

2. Исказ (7+3)

Појам или термин (језички и логички). Обим (и домен) и садржај, врсте и односи појмова

Методе одређивања и уређивања појмова: дефиниција, деоба и класификација

Смисао и структура исказа. Врсте  исказа. Сазнајни и вредносни искази

Интерпретација  категоричких  исказа. Егзистенцијално значење категоричких исказа (анализа путем дијаграма)

3. Савремена исказна логика (5+3)

Формални језик.  Језик  исказне логике

Везници.  Формуле исказне логике

*Дрво потформула 

Семантика  исказне логике – методе за утврђивање истинитосних вредности исказа. Истиносне таблице

Таутологије. Метода свођења на противречност

* Метода дискусије по слову

* Везе међу везницима.  Дуалност

4. Класична теорија закључивања (укупно 11+6)

Непосредно закључивање (4+2)

По опозицији – логички квадрат

По конверзији, обверзији и  контрапозицији

Савремена интерпретација непосредног закључка – ограничења и приказ дијаграмом

Посредно  закључивање (7+4)

Структура и врсте посредног закључка (индуктивни, дедуктивни и аналогијски)

Силогизам. Категорички силогизам

Фигуре, модуси и правила категоричког силогизма

Сорит 

Неки некатегорички облици силогизма

Примена силкогизма у критичком мишљењу

5. Савремена предикатска логика (3+3)

Језик предикатске логике. Предикати и релације

Квантификатори. Формуле предикатске логике

*Интерпретације – модели предикатских формула

 *Ваљане  формуле

Неки примери превођења са обичног на формални језик

6. Формалне теорије и системи (4+1)

Особине формалних теорија

Рачун исказа.  Дедуктивна правила и природна дедукција

Савремена интерпретација теорије силогизма

7. Доказивање (2+1)

Структура доказа. Врсте доказа. Потврђивање и оповргавање

Примена закључка у доказу (у свакодневном мишљењу, у емпиријским наукама и математици)

8. Логичке грешке (2+2)

Систематизација грешака (језичког и ванјезичког порекла). Типичне грешке у закључку

Типичне грешке у доказу

9. Општа методологија (укупно: 11+4)

Наука и знање (2+1)

Научно и друге врсте знања

Различити извори и методе стицања знања

Специфичности језика науке

Научне методе и научно објашњење (9+3)

Теорија и искуство

Појам научне хипотезе. Постављање и проверавање хипотеза

Индуктивна метода

Појам и врсте научних чињеница. Посматрање и експеримент, мерење и статистичка обрада података

Појам научног закона; врсте закона

Узрочност и узрочни закони

Врсте објашњења и дедуктивна метода у науци

Научне теорије и системи

*Класификација наука

*Револуције у науци и раст научног знања

***

ПРЕДЛОГ ТЕМА ЗА ДОДАТНУ НАСТАВУ

Филозофија науке

Индуктивно закључивање

Парадокси

Логика и реторика

Еристика

Скупови

Математичка индукција

Геделове теореме непотпуности 

Образложење предлога за иновирање програма наставе филозофије у трећем разреду (гимназија свих усмерења и средњих стручних школа)

Испуњење програмских циљева

У припреми Предлога руководили смо се дефинисаним циљевима наставе филозофије који су наведени у иновираним наставним програмима за гимназију, а усвојеним на Националном просветном савету 2011. г. Мишљења смо да они у целини покривају широку лепезу предметних и, нарочито, међупредметних компетенција на које се фокусира актуелна реформа општег образовања. Истичемо, за ову прилику, редоследом оне које сматрамо посредним и непосредним задацима наставе филозофије у трећем разреду, а то су да ученици:

– овладају знањима о елементима и принципима ваљане мисли и активно их користе у структурисању властитог сазнања и алгоритамском решавању проблема;

– разумеју структуру сазнајних способности, сложени однос језика и мишљења у процесу сазнавања и развију осетљивост за типичне грешке у закључивању и доказивању присутне у свакодневној комуникацији;

– познају методолошку структуру научног и филозофског истраживања и оспособе се за примену критичко-рационалних метода у решавању практичних и теоријских проблема,

– овладају различитим мисаоним стратегијама и унапреде самостално и критичко суђење кроз анализу и интерпретацију филозофских текстова и реконструкцију филозофских аргумената,

унапреде способности за разложно (писмено и усмено) излагање мисаоних садржаја и учешће у расправи на начин који доприноси развијању атмосфере отворености и узајамног уважавања,

– овладају анализoм комплексних питања и идеја зарад формирања властитог погледа на проблеме савременог света,

усвоје и практикују интелектуалне врлине, ставове и вредности: интелектуалну отвореност и радозналост, истинољубивост, уважавање сведочанства и аргумента, спремност на аутокритику, толеранцију према разликама у мишљењу и непристрасност у процени властитих и туђих становишта, поступака и постигнућа,

развију осетљивост за социјални и културни контекст, идентитет и разлике, овладају вештинама успешне комуникације, тимског рада и практикују технике за конструктивно решавање конфликата у свакодневном животу,

усвоје целовит приступ образовању који се темељи на међузависности и трансферу знања из различитих области, усаврше методе и технике за поспешивање властитог учења, развијају интересовање за (теоријска) знања, умећа и вештине потребне за даље образовање, индивидуални и професионални развој, и припреме се да у процесу доживотног учења адекватно одговоре на неизвесности и промене у каријери и социјалном статусу.

У обухвату наставих садржаја које овде предлажемо упућени читалац, тј. наставник филозофије у средњој школи може да уочи ништа мање јасну припрему за реализовање преосталих (у Програму) наведених циљева двогодишње наставе предмета Филозофија, а то су да ученици:

доведу у везу властита мисаона искуства са карактеристичним филозофским проблемима и упознајући различита филозофска становишта стекну свест о сложености и креативној компоненти интелектуалног напора да се проникне у структуру стварности,

разумеју значај историјског контекста и развојне димензије у настанку филозофских схватања, као и узајамно преплитање културних и интелектуалних традиција у настанку научних теорија и духовних творевина западне културе,

разликују сазнајне од вредносних судова и артикулишу властити вредносни систем у суочавању са етичким дилемама и изазовима друштва у коме живе,

oспособе се да преузиму одговорност за себе, за друге, као и за природно и друштвено окружење, и да са успехом учествују у јавном животу друштва.

интердисциплинарност и међупредметне компетенције као оквир програмске концепције

Фокусирање на примену усвојених знања и (кроз практичне задатке) техника закључивања и доказивања предлажемо не само као увод у наредну годину учења филозофије или као подршку у овладавању образовним садржајима других предмета (а не само граматике, математике и информатике и рачунарства), те припрему за академски ниво учења, већ и као процес освешћивања, артикулисања и нормативог уређивања процедура сопственог мишљења и начина комуницирања. Сматрамо да се усвајањем логичке културе ученици уједно оспособљавају и за креативно и критичко мишљење у решавању свакодневних проблема, учешће у толерантној и аргументованој расправи. Под овим подразумевамо нпр. уочавање проблема, разјашњавање теме или спорних теза, препознавање изричитих или прећутних претпоставки у аргументацији, избор и употребу релевантних логичких метода за дебату или дискусију, процену поузданости и проверљивости података и критичко коришћење различитих извора сазнања у оспособљавању за самостално и целоживотно учење.

 Развијању способности (и не само вештина) исправног и аргументованог мишљења требало би да указивањем на употребу логичких правила/техника доприносе (поред математике) и други предмети у којима се посредују научна знања. Међутим, учинити структуру научног знања као такву у целини јасном и прегледном остаје специфични задатак овог предмета. Тај интердисциплинарни оквир је посебно наглашен завршним делом Предлога иновираног програма када је у питању упознавање и разликовање научних метода, почев од обраде научних чињеница, преко улоге коју у развоју знања имају хипотезе, примена индукције и дедукције у њиховом постављању и проверавању, све до етаблирања у законе и теорије.

допринос осталим циљевима: формативни и васпитни, уз образовне циљеве логике, и како их постићи

Развијање способности за систематско, самостално, креативно и критичко мишљење мора се свесно подржати програмом, а не препустити нади да ће се свакако догодити савлађивањем логичких теорија и поступака као наставним темама. Таква инерција препознатљива је неретко у пракси, када се сервирају већ дате логичке норме и готова решења филозофских проблема, при чему ученик ниједно не препознаје нити искушава као изазов сопственом мишљењу. Наставу која би акценат ставила на интригантне примере, дебатну и дискусиону форму часа, самосталан и тимски пројектни рад, видимо као полигон за практиковање и неговање интелектуалних врлина, ставова и вредности као што су: интелектуална отвореност и радозналост, истинољубивост, уважавање сведочанства и аргумента, спремност на аутокритику, толеранцију према разликама у мишљењу и непристрасност у процени властитих и туђих становишта, поступака и постигнућа.

Наравно, пуко побрајање наставних тема не говори много само за себе, тако да из приложене листе није сваки пут видљиво на какве формативне и васпитне ефекте циљамо. Усклађивање образовних са овим, такође есенцијалним захтевима често се губи из вида, јер су функционални и васпитни задаци наведени обично у штуром облику и без довољно сугестија како би се могли остварити кроз образовне садржаје, поготово ако дође до „загушења“ овим последњим. На то ћемо даљом разрадом предлога програма указати не само оријентационо, већ и кроз посебан документ, семинаре и детаљна упутства за колеге (па и помоћ у избору наставног материјала) како да их на што ефикаснији и занимљивији начин остваре.

осавремењивање наставе модерним логичким теоријама

Предлог иновираног програма наставе филозофије у трећем разреду гимназије (за све смерове) захтева и конструктивни одговор Секције наставника овог предмета на предлог који је Српском филозофском друштву поднео г. Коста Дошен, редовни професор логике на Филозофском факултету у Београду. Мотиве за уношење нових садржаја донекле делимо, с обзиром да се већ годинама носимо са једним, у том делу непотпуним програмом и за потребе савремене наставе сасвим неадекватним (а јединим прописаним) уџбеником који га прати. Тренутно стање је такво да се довијамо како ко зна и уме – углавном развијајући властите приступе и концепције, а неретко и креирајући алтернативне наставне материјале.

осврт: крута формализација неприхватљива као начин увођења у логику

Настава филозофије у трећем разреду гимназије има за окосницу упознавање логике, и утолико је легитиман захтев да то не буде на нивоу на којем се она развојно зауставила у оквиру аристотеловске поставке. Али не и са потпуним искључивањем области у којима би се ученици поступно уводили у разликовање и повезивање логичког и језичког плана на начин који би за њихов узраст и образовну припрему био једини адекватан и далеко применљивији у свакодневној комуникацији. Погледамо ли иностране наставне програме за овај, па и виши ниво школовања, нигде нећемо наићи на потпуно искључивање „традиционалне“ логике, већ на очување њене прагматичке, хеуристичке и дидактичке вредности, уз указивање на сва ограничења и „корекције“ које јој намећу теоријски увиди модерне формалне логике. Овде је приложен предлог како да се удружено искористе достигнућа обе традиције без потребе да се наглашава њихова непомирљивост и програмски одваја тако да произведе утисак неадекватности и превазиђености једне од њих. Препуштамо то питање стручној расправи на највишем нивоу, с којом средњошколска настава нема ништа, барем онолико колико ни настава физике у гимназији, која се такође није одрекла њутновске парадигме.  

Штавише, сведоци смо својеврсног oживљавања аристотеловске традиције, кроз тенденцију да се упознавање са силогистичком теоријом закључивања осавремени и да у средњошколској и универзитетској настави буде још присутније као окосница наставних програма са широком прагматичком основом, какви су курсеви из тзв. критичког мишљења као области примењене логике (било да је реч о засебном предмету или дидактичком приступу који интегрише процедуре формалне и неформалне  логике у анализи различитих видова и употреба мишљења). Ограничено везивање за програмске корелације образовних/формативних задатака и садржаја логике, математике и информатике, према томе, преуско је и ничим оправдано, још мање трансформација уводног филозофског програма предмета у формализовано излагање логике као искључиво математичке дисциплине. Поред тога, очекивање аутоматских просвећујућих ефеката од „спуштање“ академске дисциплине која формулише строге захтеве за конструкцију теоријског знања и уједно демонстрира начин на који их и сама испуњава, има ограничене домете и не доводи нужно до оспособљености ученика да научено интегрише и примени у ситуацијама стицања нових знања или продубљивања постојећих (да не говоримо о култивисању вештина и ставова потребних у свакодневној комуникацији). Оно пре рефлектује одсуство искуства рада са популацијом гимназијских ученика које оптерећује већину ауторских приступа у постојећим наставним програмима, и јесте један од задатака реформисања наставних програма оријентисаних на садржаје у правцу остварљивих и узрасно примерених исхода.

Отуда, начела нашег предлога за иновирање програма јесу:

– неговати ширину и флексибилност у настави предмета који је колико увод у филозофију толико и припрема за студије на различитим факултетима, а не само формализација логичких процедура као потпора исходима математичких и информатичких дисциплина,

– уместо номиналних корелација међу предметима, обезбедити ефективну размену и примену знања стечених у настави логике и других дисциплина.

Уместо закључка, напомена да Развојном тиму предстоји и:

1. Израда упутстава за реализацију наставе филозофије у трећем разреду гиманзије и средњих стручних школа;

2. Анализа искустава из других образовних система – модернизованих програма и уџбеничке литераутре;

3. Организовање семинара (као облика професионалног усавршавања) о употреби савремених наставних метода и мултимедија у овладавању „примењеном” логиком.

На критичко разматрање поднео:

Тим за развој програма филозофије у средњошколској настави (Секција наставника филозофије у СФД)

Прилог: Предлог иновираног програма

           

 

SHARES
Share on FacebookShareTweet on TwitterTweet

Comments are closed.

© 2024 Kratka istorija filozofije. Powered by WordPress.

Daily Edition Theme by WooThemes - Premium WordPress Themes

%d bloggers like this: